U Srbiji ih ne voze, kod drugih ozbiljni popusti

O tome svedoče i procene o potrošnji fosilnih goriva za nekoliko decenija unapred.

Ipak, izvesno je da će sve oštriji zahtevi u oblasti zaštite životne sredine doprineti većem korišćenju električnih ili hibridnih vozila, pre svega u gradovima, jer se time smanjuje emisija štetnih gasova i pozitivno utiče na kvalitet životne sredine.

Za sada su u Srbiji električna vozila retkost i procenjuje se da ih je oko 200, a da bi ih bilo više, potrebno je izgraditi neophodnu infrastrukturu, pre svega mesta na kojima bi se ta vozila mogla puniti. Srećom, u poslednje vreme situacija je mnogo bolja jer osim na nekoliko benziskih pumpi, takva usluga postoji i na hotelskim parkinzima.

Treba reći da su ta vozila skuplja od klasičnih, a u Srbiji za kupovinu električnih i hibridnih automobila ne postoje olakšice, poput onih koje imaju ili su imale neke države. U Ministarstvu zaštite životne sredine ukazuju na to da je za olakšice u slučaju uvoza električnih vozila nadležno Ministarstvo finansija, odnosno Uprava carina, te da, što se trenutne carinske regulative tiče, ne postoje nikakvi posebni uslovi za uvoz automobila na hibridni i električni pogon. Carinska stopa prilikom kupovine takvih automobila iznosi 12,5 odsto, a porez na dodatu vrednost je 20 odsto, a ukoliko uvoznik poseduje EUR 1 obrazac, koji dokazuje poreklo automobila iz EU, carinska stopa iznosi 0–2,5 odsto, dok je PDV isti.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ističe da će se angažovati po ovom pitanju i razgovarati s nadležnim ministarstvom o potrebi olakšica za uvoz hibridnih i električnih vozila, odnosno sredstava prevoza na alernativno gorivo, koja manje zagađuju životnu sredinu.

Po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, pogon vozila na struju nezamenjiv je u velikim gradovima, gde je koncentracija automobila stalna i velika, pa bi povećanje udela elektromobila bilo veoma efikasno rešenje za smanjenje zagađenja, a država to može postići različitim merama podsticaja i opterećenja. On ukazuje na to da se prvo može očekivati uvođenje taksi i rentakar vozila, kao i privatnih elektrovozila za vožnju na gradskim i prigradskim relacijama, dok bi masovnijem korišćenju električne energije u putničkim vozilima trebalo da prethodi neka manja tehnološka revolucija iz koje bi proizašla nova, pre svega jeftinija i po kapacitetu prihvatljivija rešenja za akumuliranje struje u vozilima.

"Teretna vozila, dugolinijski autobuski prevoz, poljoprivredne i građevinske mašine, vojna vozila, avio-prevoz još dugo će biti vezani za derivate nafte jer za sada nema tehničkog rešenja koje bi bilo dovoljno dobra zamena, pre svega za dizel i kerozin", kaže Mićović.

Po njegovim rečima, učešće električne energije u transportu u budućnosti će nesumnjivo rasti, ali treba voditi računa o tome kako se ta energija proizvodi i da li će se time i zaista smanjiti zagađenje, Istovremeno, on ističe i da je sigurno da država ne bi želela da se, nakon supstitucije dela derivata nafte električnom energijom, odrekne fiskalnih prihoda koji su deo cene derivata, a koji sada iznose oko 55 odsto maloprodajne cene za benzin i dizel, što postavlja pitanje da li bi pogon električnom energijom bio jeftin kao što se očekuje.