"Ponuda EUR prevazilazi tražnju, to je znak"

To je istakla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Ona je za "Politiku" istakla da je od aprila ponuda evra značajno prevazilazila tražnju, što je znak sve većeg priliva investicija u našu zemlju.

"Prvobitna predviđanja o neto prilivu stranih direktnih investicija za ovu godinu revidirali smo sa 1,7 milijardi evra na 2,1 milijardu", rekla je Tabaković.

Ona je navela da istovremeno, strani investitori imaju sve veće poverenje da ulažu i u dinarske državne hartije od vrednosti, i to dugoročne.

Tabaković ističe da je snaženju dinara doprinela i povećana tražnja građana za domaćom valutom, ali i pojačana kreditna aktivnost banaka.

Pri svemu tome, na deviznom tržištu intevenisano je efikasno -racionalno je prodavan evro kada je dinar slabio, a kada su se trendovi okrenuli kupovan je da bismo bili spremni da odgovorimo na buduće izazove, obajsnila je guvernerka.

Ona je podsetila da je NBS od početka godine neto kupila 935 miliona evra (kupila 1,310 milijardi evra, prodala 375 miliona u prvom kvartalu), a dinar je od početka godine ojačao za 3,4 odsto.

Tabaković je istakla i da je jačanjem makroekonomske situacije u zemlji povećana otpornost na eventualno negativne uticaje koji bi mogli doći iz okruženja.

Upitana koliko će da potraje trend rasta dinara, ona navodi da očekuje da će faktori koji su do sada doprinosili stabilnim kretanjima na tržištu, a pod tim misli na povoljnu ekomonomsku situaciju u zemlji, i nadalje delovati stabilizujuće.

"Sezonski, u poslednjem tromesečju tražnja za devizama obično bude nešto veća, i to moze da uslovi određene pritiske na slabljenje dinara, navela je Tabaković dodajući da centralna banka pazljivo analizira potencijalni uticaj svih faktora i spremna je da reaguje kako bi se očuvala relativna stabilnost dinara, ali i nesmetano fuknkcionisanje tržišta.

Povodm mišljenja da jačanje dinara negativno utiče na poslovanje izvoznika, Tabaković kaže da analize NBS pokazuju da je uticaj realnog kursa na izvoz i uvoz nizak.

Na pitanje zasto se pokazatelji u monetarnoj politici ne vide i kroz privredni rast, guvernerka odgovara da nedavni napredak Srbije na svetskim listama konkurentnosti pokazuje da je u zemlji sproveden uspešno veliki broj strukturnih reformi.

"Srbija danas ima rekordno nisku premiju rizika i bolji kreditni rejting, cemu su pored struktuirnih reformi doprinele i uspesno sprovedena fiskalna konsolidacija i ocuvana makroekonomska stabilnost. To su vazni cinioci da se Srbija u ocima investitora sve vise pozicionira kao povoljna investiciuona destinacija i preduslovi koje smo stvorili da u budućnosti imamo i brzi privredni rast", objašnjava guvernerka.

Ona je iznela da je devizna štednja stanovnistva na kraju septembra iznosila oko 9,3 milijarde evra i u prvih devet meseci porasla je za 275,6 miliona.
Istovremeno dinarska štednja dostigla je 49,3 milijarde dinara i u poređenju sa 2012. povećana je gotovo tri puta.

"To je u najvećoj meri rezultat niske i stabilne inflacije, relativne stabilnosti kursa, ali i viših kamatnih stopa na dinarsku štednju, kao i to što se prihod od nje ne oporezuje".

Komentarišući to što se efekti jačanja dinara ne vide u cenama prozivoda, ona kaže da instumenti visokih marzi nisu u rukama NBS.

Tabaković je rekla i da je jedan od rezultata na koji je najponosnija značajan napredak u rešavanju pitanja problematičnih kredita.

"Njihovo učešće je u prethodne dve godine od usvajanja Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita smanjeno na 12,2 odsto, odnosno za više od deset procenata", navela je Tabaković.