Grad odobrio, 300 mil € uložiće se u Vinču

Na osnovu tog rešenja biće potpisan ugovor sa francusko-japanskim konzorcijumom "Suez Environemental" koji će u Vinči izgraditi postrojenje za preradu otpada, investiciju vrednu oko 300 miliona evra.

Gradonačelnik Siniša Mali rekao je da će, ukoliko odbornici usvoje odluku, potpisati ugovor do kraja nedelje.

Zatim sledi faza projektovanja i izdavanje građevinske dozvole, kako bi naredne godine počela gradnja fabrike, koja će, prema najavama, trajati oko tri godine.

Osim prerade otpada, u novom postrojenju prozivodiće se i toplotna i električna energija.

Tretiraće se samo otpad koji ne može da ide u reciklažu, dok će u međuvremenu, do izgradnje postrojenja, grad u svim opštinama napraviti reciklažna dvorišta za odvajanje otpada koji može da se reciklira.

Ugovorom je predviđeno da partner prvo sanira postojeću deponiju "Vinča", koja je stara više od 40 godina.

Prema rečima direktora Direkcije za upravljanje otpadom Filipa Abramovića, koji je obrazložio predlog rešenja, javno-privatno partnerstvo u ovom poslu donosi novi moderni sistem upravljanja otpadom, prestanak prakse deponovianja otpada, novi vid zaštite životne sredine i potpuno iskorišćenje resursa.

Grad je, istakao je, zadržao potpunu kontrolu nad realizacijom tog projekta, a očekuje se da partner obezbedi finansiranje, projektovanje i izgradnju, da 25 godina operativno vodi postrojenje, koje će zatim biti predato gradu.

"Stara deponija, koja predstavlja ekološki problem, konačno će biti sanirana i to je ogroman pomak u zastiti životne sredine, zemljišta, voda, vazduha", rekao je Abramović.

On je podvukao da je projekat potpuno u skladu sa očekivanjima našeg zakonodavstva i direktivama EU, kao i da je predloženo rešenje najbolje, najrentabilnije i doneće boljitak u svakom aspektu.

Odgovarajući na kritike opozicije, gradski menadžer Goran Vesić rekao je da je prva odluka u Skupštini grada u vezi sa Vinčom doneta još 2. novembra 2001. godine, kada je gradonačelnik bio Nenad Bogdanović, i da je tada započeo proces traženja partnera za "Vinču".

Još 2011. godine donet je lokalni plan upravljanja otpadom, koji je takođe potvrdio javno-privatno partnerstvo za deponiju "Vinča", dodao je Vesić.

"Nažalost, iako se u prethodnom postupku javilo više od 50 zainteresovanih kompanija, čitav proces je tada zaustavljen. Zanimljivo je da je Dragan đilas posle 2008. godine stopirao sve u vezi sa deponijom. Samo on zna zašto", rekao je Vesić.

Kako je rekao, predlogom Grada iz 2006. godine bilo je predviđeno da investicija vredi 40 miliona evra, a da grad godišnje odvaja 10 miliona evra.

"Sada imate investiciju od 333 i odvajanje od 38 miliona. Ali to je suština javno-privatnog partnerstva", rekao je Vesić.

Kada je reč o taksi, Vesić je zamolio da se ne barata sa netačnim ciframa jer, kako je rekao, u ugovoru stoji da Grad u prve tri godine nema nikakve obaveze.

"A posle te tri godine, postoje različiti načini da se ta taksa nadoknadi, ali sigurno neće ići iz budžeta", rekao je Vesić i kao primer naveo korišćenje državnih i fondova EU.

On je naglasio da je postupak traženja partnera vođen tri godine, sa Svetskom bankom i EBRD i da je bio potpuno transparentan.

"Ubeđen sam da smo uradili dobar posao za grad", rekao je Vesić.

On je ponovio da u novo postrojenje neće ići ništa što ide u reciklažu, kao i da će u svakoj opštini biti napravljeno po jedno reciklažno dvorište.

"Nemojte da lažete ljude i da ih obmanjuje, ne širite lažne vesti i razmislite šta ste vi predlagali ovde", rekao je Vesić.

Odbornik DS Zoran Alimpić smatra da bi o ugovoru trebalo da se izjasni sledeći saziv gradskog parlamenta.

On je rekao da je od predstavnika predlagača čuo da se radi o ulaganju od 333 miliona evra, ali da nije našao tu cifru u ugovoru, kao ni to da je ugovor na 25 godina.

Alimpić tvrdi da je ugovor na 30 godina, kao i da se grad obavezao da, kroz javno-privatno partnerstvo, isplaćuje partneru 4,6 milijardi dinara godišnje za preradu i tretiranje otpada.

"To je projektno plaćanje na godišnjem nivou, ono što koncesionar očekuje da dobije, da mu se plati 38,5 miliona evra godišnje. Ko će to da plaća? A to je, pošto je ugovor na 30 godina, 1,148 milijardi evra", rekao je Alimpić.

On je upitao i da li će se taj trošak "prevaliti" na građane tako što će plaćati skuplje komunalne usluge.

"Po računici koju sam izveo, građani će kroz plaćanje takse ili kroz novu naknadu za tretman otpada, plaćati 9,16 dinara, a firme 23 dinara", rekao je Alimpić.