Velika promena za sve tunele duže od 500m

Beograd -- Posle stambenih zgrada, uskoro bi upravnike mogli da dobiju i tuneli.

Podeli
Foto: Tanjug/Tanja Valić
Foto: Tanjug/Tanja Valić

Na Koridoru 10 se gradi najduži tunel u Srbiji, Manajle, od 1.808 metara. I drugi tunel na južnom kraku, Predejane, zbog dužine od 1.085 metara će dobiti svog upravnika. U tu grupu se svrstavaju i dva tunela na istočnom kraku, Bancarevo sa 705 metara i Progon, koji je za sto metara duži od kilometra. Od tunela koji su pušteni u saobraćaj najsavremeniji kontrolni centar ima tunel Šarani, koji je sa 885 metara najduži na Koridoru 11. Iz njega se pomoću moderne opreme nadzire saobraćaj na celoj deonici od Ljiga do Preljine.

Ovo novo zanimanje predloženo je u Nacrtu zakona o putevima, o kom je javna rasprava počela pre nekoliko dana. U njemu se prvi put uvodi pojam upravnika koji će biti angažovani u tunelima dužim od 500 metara, kakvi su skoro svi na deonicama duž koridora.

Njegova dužnost će biti da omogući izradu projekta mapiranja rizika, kojim će se utvrditi svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu. Način upravljanja tunelom propisuje Ministarstvo saobraćaja, pišu Večernje novosti.

„U novom zakonu o putevima se uvodi upravnik tunela za tunele duže od pola kilometra i to jeste novina u odnosu na dosadašnju praksu”, priča Dragana Rupar, projektant u Saobraćajnom institutu CIP.

“U poslednje vreme je izgrađen znatan broj dugačkih tunela, tako da je resorno ministarstvo unapredilo dosadašnji zakon. Upravnik tunela imenuje savetnika za bezbednost u tunelima i oni usklađuju delovanje sa subjektima sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Takođe, učestvuju i u procesu projektovanja tako što definišu bezbednosne zahteve u tunelu”, kaže on.

Stručnjake za tunele će angažovati upravljač, odnosno JP "Putevi Srbije". Između ostalog, njihova dužnost će biti i da o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja naprave izveštaj i da ga dostave resornom ministarstvu.

Milan Božović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, smatra da je važno da postoji neko ko je odgovoran za sve promene na ovim objektima.

“Može se desiti da se zbog saobraćajne nezgode ošteti ventilacija ili SOS telefoni, a da to niko ne primeti, što bi moglo da prouzrokuje dodatne probleme. Svako oštećenje može dovesti do nove nesreće”, kaže Božović.

“Zbog svoje dužine, tuneli preko 500 metara su specifični i projektuju se drugačije. Moraju imati posebnu podlogu koja nije asfaltna, jer je ona brže zapaljiva. Moraju imati prolaz kojim se vozila izvlače iz tunela, kao i posebne uslove za prolazak vozila hitnih službi”, navodi on.

Prati B92 na Viberu

Vesti

strana 1 od 9099 idi na stranu