"U Nemačkoj 600 godišnje, u Srbiji besmisleno"

To su ocenili za Betu stručnjaci i privrednici.

Direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić je, povodom najave iz Vlade Srbije da će se raditi na unapređenju poreskog sistema kako bi Srbija bila bolje mesto za poslovanje, rekao da je sadašnji poreski sistem komplikovan i zahteva dodatno zapošljavanje knjigovođa, finansijskih i pravnih stručnjaka za izračunjavanje poreskih dažbina.

Dodao je da je Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV) napisan na 250 strana, a njegovo tumačenje je na 1.250 strana.

"To je knjiga veća od Biblije", ocenio je Rajić.

Tako komplikovani poreski propisi, prema njegovim rečima, omogućavaju različita tumačenja zbog čega je prošle godine u Srbiji 11.000 privrednika pokrenulo spor sa obrazloženjem da su nameti pogrešno obračunati.

"U Nemačkoj se pokrene oko 600 tužbi godišnje jer je poreski sistem jednostavan i transparentan i ne prekrajaju ga, dopunjavaju i popravljaju svaki čas kao u Srbiji", rekao je Rajić.

Član Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević rekao je da je "srpski poreski sistem besmislen jer jednako oporezuje i one koji imaju i one koji nemaju" i da ga temeljno treba reformisati.

Dodao je da bi poreski sistem morao da zadovolji tri uslova da bi bio efikasan.

"Državi i privrednicima je u interesu da se napravi takav poreski sistem da svako može da plati porez, da bude sveobuhvatan, bez diskiminacije kao sada kada 50 odsto privrednika ne plaća te dažbine, i da ostavlja mogućnost progresivne stope, odnosno da oni koji više zarade više i plate", rekao je Knežević.

Dodao je da je neprihvatljivo da porez na dobit u Srbiji bude najmanji u svetu i da se oporezuju privrednici koji tek počinju posao.

"U Americi privrednika ne diraju dok ne ostvari prihod od 25.000 dolara, a u Srbiji skoro da oporezuju pre nego što počne da radi", rekao je Knežević.

Ministarska sobraćaja građevinarstva i infrastrukture Zorana Mihajloviće i ministar finansija Dušan Vujović saglasili su se da je potrebno unaprediti Pravilnik o sadržini, vrsti podataka i načinu vođenja registra proizvođača alkoholnih pića, Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u i Pravilnik o obliku i sadržini pregleda obračuna o PDV-u, kako bi se popravila pozicija Srbije na Duing biznis listi.

Urednik časopisa Računovodstvo Rada Stojanović rekla je da predloženi pravilnici predviđaju da se umesto sadašnjih 17 u poreske prijave unesu čak oko 190 novih podataka, a da je prosek u zemljama EU 39.

"Kada bi poreznici više koristili računovodstvenu evidenciju prilikom kontrole ne bi bilo potrebno duplirati podatke u poreskoj prijavi", rekla je Stojanović.

U Sloveniji se, prema njenim rečima, prilikom kontrola i plaćanja poreza koriste isključivo podaci iz računovodstvene evidencije, a u Srbiji nedovoljno kao i unakrsna provera podataka.

Dodala je da "to nije način za unapređenje poreskog sistema".