"Sad nam se i Rusija pojavila sa zahtevima"

"Ukoliko su privrednici pretrpeli štetu, ona će moći da se nadoknadi tako što bi sami izvoznici pokrenuli spor pred hrvatskim sudovima, budući da država takav postupak ne može da vodi", kazao je on za televiziju N1.

Ljajić je ocenio i da je jučerašnja odluka Hrvatske da naknadu za fitosanitarnu kontrolu uvoza voća i povrća sa 270 evra vrati na 12 evra, jedini mogući pozitivan i realan ishod, te da bi dalje odlaganje prouzrokovalo još veće štete.

On je ponovio da ukoliko Hrvatska od danas počne da primenjuje tu odluku, a ne vidi razlog da do bilo kakvih odlaganja dođe, sa srpske strane više neće biti nikakavih pojačanih kontrola van onih uobičajenih u skladu sa zakonima i međunarodnom praksom.

Kada je nastao spor sa Hrvatskom, Crna Gora i Makedonija su odmah počele da se pozivaju na zaštitu Svetske trgovinske organizacije (STO), što Srbija nije mogla budući da nije članica, iako je pre 12 godina odlučila da aplicira za članstvo.

Ljajić je istakao da je velika šteta što Srbija još nije u STO, jer je mehanizam rešavanja sporova u toj organizaciji, efikasniji i brži čak nego u EU.

"Dva su razloga što Srbija nije članica STO. Prvi razlog je to što Srbija i dalje ima izričitu zabranu prometa GMO proizvoda", rekao je on.

Srbija, prema stavu STO, može svojim zakonima da ograniči proizvodnju, ali ne i promet GMO proizvoda, objasnio je ministar, i dodao da se promet praktično može zabraniti podzakonskim aktima.

"Ljudi nemaju razlog da se plaše. De jure ne bi bio zabranjen, de fakto bi bio zabranjen. Hoćemo da uvedemo zemlju u STO, a ne da omogućimo nešto što je do sada bilo zabranjeno. Faktičko stanje se ne bi promenilo", rekao je on.

Drugi razlog što Srbija nije članica STO, su, kako je naveo Ljajić, bilateralni pregovori sa članicama te organizacije i otvorenja pitanja su ostala sa još četiri zemlje.

"SAD su rekle da će odustati od zahteva oko mesa, ako rešimo GMO. Brazil - sa kojim imamo problem oko kvota za živinsko mesto - traži 500 tona, a mi smo im dali 50 tona. Oni izvoze na Kosovo koje ne priznaju, već gledaju kao deo Srbije, i tamo izvoze već 500 tona, pa se ništa ne bi promenilo. Ukrajina je ozbiljan problem i to će ići teže, EU je stala na našu stranu. I Rusija se pojavila sad sa svojim zahtevima vezano za čelik i automobile", kazao je on.

Kako je dodao, Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ali kada postane članica EU onda taj sporazum ne važi i Rusija želi da se zaštiti za taj period.