Plata 1.000 EUR, a u Srbiji niko neće

Beograd -- Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u Srbiji je registrovano oko 676.000 nezaposlenih, od kojih su trećina mladi.

Izvor: Sputnik
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Po rečima direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Zorana Martinovića, u Srbiji je nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je 2,5 puta više od opšte nezaposlenosti. Evropski prosek nezaposlenosti mladih je oko 18,5 odsto. Pritom, u Srbiji oko 16,5 odsto mladih, niti radi, niti se školuje, upozorio je Martinović.

Ipak, NSZ godinama beleži poslove koje niko neće da radi bez obzira na to kako su plaćeni.

Generalno, nezaposleni iskazuju slabije interesovanja za obavljanje teških fizičkih poslova u oblasti poljoprivrede, rudarstva, građevinarstva, kod kojih se traži i odgovarajuća zdravstvena sposobnost, rekli su Sputnjiku u NSZ.

Najčešće se zaobilaze poslovi terenske prodaje — akviziteri, agenti osiguranja, trgovački zastupnici… Jedan od razloga za to je što je plaćanje tih poslova na procenat od realizovanih ugovora uz veoma mali ili nepostojeći fiksni deo, a isplata se obavlja tek nakon naplate proizvoda. Taj posao odbija i zbog velikog područja koje treba obuhvatiti terenskim radom, objašnjavaju u NSZ.

Nezaposleni, kažu, odbijaju posao i kada im ponude loše uslove, odnosno kada je plata ispod prosečne za te poslove na regionalnom nivou, ili su uslovi rada ispod standarda za to zanimanje, ali i zbog neplaćanja prekovremenog rada.

I poslovi bez preciziranog radnog vremena, kada se ne zna koliko vremena će se provesti na poslu, hoće li se imati slobodna subota, nedelja, praznik, takođe su na crnoj listi.

Nepopularna je i praksa da ste na primer kod istog poslodavca i računovođa i sekretarica, administrativac, kafe kuvarica, čistačica… Izbegavaju se, dakle, situacije kada poslodavac očekuje da se obavlja više različitih poslova, kada firmi treba „čovek za sve“, rekli su Sputnjiku u NSZ.

Situacija je slična i kod sezonskih poslova, pa iako su relativno dobro plaćeni, oni koji imaju potrebu za dodatnom radnom snagom teško dolaze do nje. To se ponajviše odnosi na poslove na građevini, posebno one poput iznošenja šuta. Teško je doći i do berača voća i povrća, pastira, drvoseča.

Poljoprivrednici muku muče da unajme radnike, iako je najmanja dnevnica oko 2.000 dinara. S ulaskom Rumunije u EU prošlo je i vreme jeftine radne snage koja je svakog leta nalazila posao na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji.

Drvoseče u letnjoj sezoni mesečno mogu da zarade oko 1.000 evra, ali zbog teškog rada u teškim vremenski uslovima većina taj posao zaobilazi. I čuvanje ovaca se plaća između 200 i 600 evra mesečno, ali ni to nije dovoljno da bi se neko latio čobanskog štapa.

Interesantno je da su i pre četiri godine nepopularna bila ista zanimanja, tako da su deficitarni i tad kao i sada bili varioci, drvoseče, zidari, rudari, teški fizički poslovi u poljoprivredi i akviziteri i menadžeri prodaje.

Zanimanjima za koja na birou za zapošljavanje nema zainteresovanih, uskoro bi mogli da se pridruže i zidari, tesari, armirači, keramičari i vodoinstalateri. Naprosto interesovanje za upis u škole koje obrazuju takav kadar je izuzetno slabo, uprkos tome što je reč o poslovima bez kojih se ne može i iako firme za neka od tih radnih mesta nude zaradu između 50.000 i 100.000 dinara.

Ove godine u celoj Srbiji upisano je samo deset zidara, osam tesara, četiri armirača. Direktorka Građevinske škole Beograd, jedine ustanove u Srbiji koja školuje građevinske zanatlije, Dragana Radovanović, ocenila je nedavno da vodoinstalatera u Srbiji uskoro više neće biti, jer je poslednji završio školu pre tri godine.

Već decenijama nema nijednog učenika na smeru staklorezača i kamenorezača, ističe ona. Građevinske firme nas stalno zovu i traže učenike koji su pohađali našu školu za sva ova zanimanja, ali mi nemao koga da pošaljemo na posao, objasnila je ona.

Prati B92 na Viberu

Vesti

strana 1 od 9034 idi na stranu