Efektiva: Pljušte tužbe;NBS: Nema skrivenog troška

Zbog toga, kažu u Efektivi, pokrenuli su dodatno još nekoliko desetina novih tužbi po osnovu naplate troškova koji nisu bili jasno objašnjeni pre potpisivanja ugovora građana sa bankama. Od Narodne banke Srbije, kažu, očekuju da reaguje.

"Pokrenuto je dodatno još nekoliko desetina novih tužbi. Očekujemo nove presude po tom osnovu, pa samim tim i novu seriju tužbi. Naravno, osim ako NBS i banke ne preduzmu nešto i obeštete građane", kažu u Efektivi.

Što se troškova tiče, kažu oni, najviše žalbi u poslednje vreme, imaju zbog toga što pojedine banke naplaćuju naknadu za obradu kredita, za praćenje kredita i naknadu za prevremnu otplatu. "Ostali troškovi su slanje opomena u slučaju docnje, nezakonite zatezne kamate i mnogo toga još, nabrajaju u Udruženju.

Bankarski sektor u Srbiji prošle godine je imao rekordnu dobit od provizija i naknada i po tom su osnovu zaradili vise od 25,9 milijardi dinara.

Centar NBS, koji prima pritužbe građana na rad banaka, je od početka prošle godine do maja ove, primio 56 žalbi koje se odnose na naplatu naknada od strane banaka. Ukupno, za ceo navedeni period bilo je 1.045 različitih pritužbi, kažu za Tanjug u NBS.

"Pritužbe se uglavnom odnose na obračun i visinu naknada koje banke naplaćuju za održavanje tekućih računa, prilikom prevremene otplate kredita, za izdavanje potvrda o otplaćenim kreditima, korišćenje platnih kartica, odnosno, podizanje gotovine na bankomatu druge banke, kao i na dužinu postupka za odobravanje kredita", kažu u NBS.

U NBS ističu da "imajući u vidu važeću regulativu, ne postoje "skriveni troškovi", jer je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana obaveza bankama da korisnike još u fazi ponude informišu o svim obavezama za korisnika o korišćenju konkretnog proizvoda ili usluge".

Oni kažu da se u ponudi banaka mora jasno navesti da li su ti troškovi fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi, periodi u kojima će se menjati i način izmene.

U Efektivi objašnjavaju da se, na primer, troškovi obrade kredita kreću od 0,5 do 3 odsto, troškovi praćenja kredita su oko 0,15 odsto godišnje ili 0,1 odsto kvartalno, a za prevremenu otplatu kredita naknada ide i do 5 odsto zavisno od banke ili perioda otplate kredita.

"Troškovi su različiti i kreću se od oko 200 dinara mesečno za održavanje računa, provizije za plaćanje računa pre banke od oko 500 dinara mesečno, pa do plaćanja iznosa članarine za korišćenja kreditne kartice od oko 100 dinara mesečno", navode u Efektivi.

Pored tih troškova, prema podacima koji se mogu naći na sajtovima banaka, cenovnik od banke do banke je različit, pa se tako, održavanje tekućeg računa kreće 125 do 400 dinara, izdavanje čekova ide od 10 do 30 dinara po čeku, zamena kartice na zahtev korisnika od 200 do 1.500 dinara.

Na spisku onoga što se naplaćuje je i izdavanje kartice po hitnom postupku koje košta oko 1.500 dinara, troškovi blokiranja kartice od 300 do 3.000 dinara, slanje opomene 200 do 600 dinara, izdavanje menica 50 dinara, puštanje kredita u opticaj do 3 odsto, upit stanja na bankomatu 15 do 20 dinara.

SMS provera stanja na računu je oko 10 dinara za poruku, zahtev za izdavanje novog PIN-a je od 200 do 600, prenos novca za kupljenu nekretninu 1.500 do 8.000 dinara, troškovi obrade neosnovanih reklamacija od 1.000 do 2.500 dinara.

Banke su tako, nedavno, počele da naplaćuju i ležarinu na izdate čekove koji nisu prošli, pored toga što i svaki taj papir mora posebno da se plati od 30 do 100 dinara. Banke, inače, u skladu sa svojom poslovnom politikom imaju pravo po zakonu da utvrđuju vrste naknada u opštim uslovima poslovanja banke, a njihovu visinu utvrdjuju na osnovu usvajanja svojih internih akata.