Prvi maj 2017: Kao u 19. veku, borba za tri osmice

Zbog toga se njihovi zahtevi za većim platama i smanjenjem nejednakosti sve slabije čuju.

Za radnike širom sveta i ovog 1. maja 2017. godine aktuelna je poruka s kraja 19. veka o tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena, koje bi trebalo da uključi i vreme za obrazovanje, kulturu, druženje, socijalnu i političku participaciju.

Jedna od tih osmica - osam sati slobodnog vremena - dovedena je u pitanje, što je jasno ako se pogleda položaj zaposlenih u medijima, stranim bankama, trgovini, kaže profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković.

Posao je nesiguran, nema benefita koji omogućava stabilan radni odnos, kredita, pozajmica, investicija, a radnici, da bi preživeli, moraju da rade na nekoliko radnih mesta, kaže on u razgovoru za Tanjug.

"Prava slika situacije je nešto što je jedan švedski socijaldemokrata rekao sedamdesetih godina - možete kao zaposleni da imate stan, skromnu kuću, sopstveni automobil, da dodamo tome i plazma televizor, a da se jednako ništa ne pitate, da budete nevidljivi kao plebs za vreme Rimskog carstva. Okvir je promenjen, tehnologije, pokretljivost, ali se vaš glas gotovo jednako ne čuje", navodi Stojiljković.

Kaže da radnici u 2017. godini svuda u svetu, pa i u Srbiji, pre svega treba da izlože zahtev za većim zaradama i manjim nejadnakostima.

Naglašava da je i Srbija zemlja u kojoj su razlike između najbogatijih i najsiromašnijih ogromne, u kojoj se malo odvaja za socijalnu zašitu ugroženih i gde je četvrtina građana ispod linije siromaštva.

"U takvoj situaciji nema elemenarnih socijalnih i političkih prava koja se daju realno ostvariti", navodi Stojiljković.

Kaže i da teret krize mora da se podnese u skladu sa ekonomskom i socijalnom snagom i da u Srbiji konačno mora da bude uveden pristup kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i mogućnosti zapošljavanja.

"Mi, kao građani i zaposleni, ne smemo da budemo slabiji od korporativnog kapitala i tajkuna, moramo da budemo prepoznati, da pokažemo da imamo snagu", kaže on.

Stojiljković, međutim, ističe da su radnici u Srbiji ograničeni strahom od gubitka posla i bilo kakve plate i da se njihov glas zato slabije čuje.

"Na jugu Srbije se plate od 200 evra smatraju premijom i dobitkom u odnosu na one koji su u još goroj egzistencijalnoj situaciji. Zato je potrebna promena sistema, politički zahtevi bez socijalnih neće dati naročite efekte", kaže Stojiljković.

On navodi da bez socijalne kohezije i inkluzivnosti, kao i snažne regulatorne uloge države koja antimonopolskim zakonodavstvom obezbeđuje da svi rade pod istim uslovima, nema većih zarada i boljeg standarda radnika.

Ekonomista i saradnik Instituta društvenih nauka Danilo Šuković u razgovoru za Tanjug kaže da se na globalnom planu dešavaju krupne promene koje se drastično odražavaju na položaj radnika i radničke klase u svetu, a da su dva glavna faktora globalizacija, rast svetske trgovine i tehnološki razvoj, zbog kojeg se smanjuje broj radnika u firmama.

"Davno je prošlo vreme kada je radnik ili bilo koji zaposleni mogao da računa - jednom zaposlen uvek zaposlen. Radnici moraju da se snalaze, da se pomire sa tim da nema stalnog posla, već da u toku života po nekoliko puta moraju da menjaju zanimanje i rade nekoliko poslova da bi obezbedili svoju egzistenciju", kaže on.

Ističe da je došlo do velikog socijalnog raslojavanja i velikih ekonomskih nejednakosti, da su razlike između bogatih i siromašnih postale ogromne, a da srednja klasa svuda u svetu zapada u sve težu poziciju.

Kaže da bi radnici trebalo da se bore za to da im se u slučaju gubitka posla obezbedi bolji socijalni položaj, uslovi da lakše nađu posao, da se prekvalifikuju i budu prilagodljiviji na tržištu rada.

"Borimo se i za bolje uslove rada i za pravo na rad, jer radnici više ne mogu da kazu da će, ako su se negde zaposlili, raditi tu do kraja života", kaze on.

Ocenjuje da je situacija na tržištu rada u Srbiji vrlo teška, da su radnici prinuđeni da prihvate sve uslove, da su nezaštićeni, zapošljavaju se na crno, bez osiguranja...

"Srbija mora da sagleda taj problem do kraja i da sve institucije, počev od sindikata, države, rade na tome da radnici mogu da ostvare svoja prava, da ne budu zloupotrebljeni kao što su sada", kaže on.

On ističe da poslodavci, a i mnogi strani investitori, koriste slabu poziciju radnika i eksploatišu ga na surov način, čemu bi država morala da stane na put, budući da su ugrožena osnovna ljudska prava.

"U tom slučaju institucije u Srbiji moraju biti jake i slobodne da se bore za to, jer nismo rešili problem time što smo doveli nekog investitora, dali mu jeftinu radnu snagu. Najvažnije je da se ljudi zaposle na civilizovan način, kako se to radi u svetu", naveo je on.

Kaže da je aktuelni Zakon o radu dosta liberalan, te da nije u njemu problem, već u slabosti institucija koje ne štite radnike.

"U razvijenom svetu nije tragedija izgubiti posao, jer postoji nadoknada, koja traje šest meseci, godinu dana, a radnici u međuvremnu nađu drugi posao i problem je rešen, ali je ključ u tome da svi radnici moraju biti spremni na to da menjanju zanimanje, da osluškuju šta tržište traži i da stiču ta znanja", naveo je on.

Kaže da se glas radnika manje čuje, zbog visoke nezaposlenosti i ustupaka investitoru.

"To je ugrentan problem u Srbiji i to može da bude i faktor socijalne nestabilnosti", zaključio je on.