Državne firme - fali li nam pamet ili hrabrost?

Stručnjaci procenjuju da bez politički hrabre odluke nema rešenja za ove kompanije.

Fiskalni deficit smanjen suzbijanjem sive ekonomije, povećanjem poreza i umanjenjem plata i penzija. Plus. Državni gubitaši koji nas papreno koštaju - i dalje minus. U ove dve rečenice bi mogle da se svedu ocene međunarodnih finansijskih institucija o reformama u Srbiji.

"Srbija mora da ispuni obećanja i da reši pitanje preostalih državnih preduzeća i petrohemijskog kompleksa, jer su ona izvor fiskalnog rizika za zemlju. Ako mala i srednja preduzeća ne počnu da rastu, vi ne možete da se razvijate dalje. Morate motivisati građane da budu privatnici, da ne čekaju posao u javnom sektoru. Bez rešavanja pitanja tih preduzeća ništa ne može da se postigne“, kaže šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen.

Urednica Biznis magazina Radojka Nikolić kaže u budžet daju svi oni koji uspešno posluju, da bi preživeli oni koji su godinama gubitaši.

"U 2017. godini Srbija izdvaja gotovo jedan procenat BDP-a, pretvoreno u novac to je oko 300 miliona evra, za plaćanje obaveza firmi gubitaša . Srbijagas, Bor rudnik bakra i Petrohemija. Na tome se i radi, te firme jesu problematične, i svi to dobro znaju“, kaže Radojka Nikolić.

Da li nam nedostaje ekonomska pamet ili politička hrabrost da to rešavamo?

„To ne možete da presečete preko noći i to jako dobro znaju ljudi iz Svetske banke. Podsetiću vas da smo nasledili portfelj sa 526 preduzeća. Danas je u našem portfelju svega 160 preduzeća, ali ono što je najvažnije je da nijedno od tih preduzeća više nije zastićeno“, kaže Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede.

Iako su direktne subvencije znatno smanjene, dugovi za poreze i struju se gomilaju, a preduzeća gubitaši koriste i aktivirane garancije države. Stevanović očekuje rešenje za PKB, Bor i Petrohemiju.

„Svesni situacije, stanja kakvo je u tim preduzećima želimo da strateški, konačno i dugoročno rešimo kroz proces privatizacije ili strateško partnerstvo“.

Do konačnog rešenja - partiji nameštenici i dalje na čelu.

„Bilo bi dobro da tim firmama upravlja profesionalni menadžment, a ne partijska rukovodstva „

U štetu za poreske obveznike svakako treba ubrojiti i preuzete gubitke lokalnih javnih preduzeća, gde prednjači GSP Beograd, koji je na godišnjim subvencijama od oko šest milijardi dinara.