"Veća plata za sve", uključena i Srbija

U našoj zemlji za prosečnu potrošačku korpu potrebno je izdvojiti jednu i po prosečnu zaradu, rečeno je na Forumu progresivna ekonomija "Za veće zarade i manje nejednakosti".

Kampanja Evropske konfederacije sindikata predviđa da se zajedno sa ekonomskim oporavkom povećavaju i zarade.

U tu kampanju su uključene dve reprezentativne sindikalne organizacije - Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS “Nezavisnost”, čiji su predstavnici zatražili da se i u Srbiji radnicima povećaju zarade.

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je rekao da bi se sa većim zaradama smanjile nejdnakosti u društvu.

"Profit našim firmama je porastao prošle godine u odnosu na 2015. godinu tri puta, a plate su ostale iste, na nivou koji zabrinjava i vređa zaposlene”, istakao je Orbović.

Prema njegovim rečima, najveći rast plata, više od 30 odsto, bio je 2006. i 2007. godine i 402 evra je bila prosečna zarada u Srbiji 2008. godine, dok je minimalna zarada bila 0,86 evra po satu.

Posle Svetske ekonomske krize počelo je smanjivanje i 2009. je prosečna plata bila 337 evra, a 2016. godine 374 evra, rekao je Orbović, dodajući da je prošle godine minimalna zarada bila 0,92 evra po satu.

Kako kaže, nikako da napravimo kvalitetan korak i da počnu plate konstantno da rastu, tako da su svega dve ili tri zemlja u Evropi ispod Srbije po prosečnoj zaradi.

Orbović je ukazao i da minimalna zarada ne obezbeđuje ni minimalnu potrošačku korpu.

Predsednik UGS “Nezavisnost” Zoran Stojiljković je rekao da je Srbija primer tzv. loše nejednakosti - “kao što postoji dobar i loš holestorol”.

On kaže da treba povećati fond zarada, a da se to može učiniti većim privrednim rastom i BDP-om, ali i ukidanjem partijskog zapošljavanja i smanjivanjem korupcije.

Stojiljković ističe da u Srbiji postoji prostor za povećanje zarada i da bi plate trebalo povećati u budućnosti za pet do oko 15 odsto.

On je kazao da treba stimulisati obrazovanje, veće zapošljavanje, progresivno oporezivati zarade - od 15 do 40 odsto, ali i napraviti obuhvatniji sistem podrške najsiromašnijima, a posebno ženama na selu koje nemaju prihode i penzije.

Zamenik generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata, sa sedištem u Briselu, Peter Šerer je rekao da zemlje u Evropi u kojima socijalni dijalog dobro funkcioniše i gde se uvažavaju socijalni partneri mnogo brže izlaze iz krize.

Zato je Evropska konfederacija sindikata pokrenula kampanju "Veće plate za sve" u kojoj učestvuju i dve reprezentativne sindikalne organizacije, a koja podrazumeva da se zajedno sa ekonomskim oporavkom povećavaju zarade”, rekao je Šerer.

On kaže da zarade posebno treba povećati u zemljama u kojima su radnici najviše trpeli, tako da se od tih zarada može pristojno živeti.

Šerer naglašava da u Evropi više od 30 miliona ljudi radi za platu od koje ne može da živi, kao i da posebno treba pomoći ženama.

Potpredsednik SSSS Duško Vuković je rekao da bi trebalo izjednačiti prosečnu zaradu sa prosečnom potrošačkom korpom ili bar izjednačiti minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom.

On je rekao da je 2016. profit 97.000 firmi koje zapošljavaju više od milion zaposlenih bio 229 milijardi dinara.

"Ta ista privreda je za oko tri odsto uvećala BDP i doprineli fisklanoj stabilizaciji”, naglasio je Vuković dodajući da zaposleni zato imaju pravo da traže veće zarade.

Kako je naveo, oko 20.000 građana Srbije koji prijavljuju veća primanja od trostrukog godišnjeg primanja, a to je trenutno 2,25 miliona dinara ili oko 18.000 evra odnosno 1.500 evra mesečno.

"Ne treba samo uvesti progresivnu poresku politiku već politiku koja će uvažavati regionalne nejednakosti, siromaštvo, da li imate dvoje ili troje dece ili živite sami i slično”, rekao je Vuković.

On dodaje da je u poslednjih nekoliko godina u Srbiji prosečna zarada oko 375 evra, a minimalna će ove godine biti oko 180 evra.

Prema njegovim rečima, ima delova Srbije, na primer u Trgovištu i Odžacima, gde je prosečna zarada svega oko 160 evra.

Vuković je rekao i da je na prosečnu platu u Srbiji od 46.000 bruto plata 75.000 dinara.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Grgurević je rekao da je Srbija konačno krenula putem stabilizacije i napretka, što svi potvrduju i MMF i Svetska banka i Fiskalni savet.

On je podsetio da je privredni rast prošle godine bio 2,8 odsto, da je nezaposlenost smanjena 13,8 odsto, a izvoz je povećan za 11,5 odsto i drugo.

"Sada to treba pretočiti u novi razvoj, povećanje standarda i kvalitetniji život svih građana Srbije”, rekao je državni sekretar.

Grgurević je podsetio da vlada daje velike podsticaje za razvoj domaće privrede, ali i za dolazak stranih investitora.

On je podsetio i da su 72 strane kompanije koje su dobile podsticaje zaoposlile oko 40.000 radnika, što je oko 27.500 više nego što je bilo ugovorm predviđeno da zaposle.

Direktorka regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert za Srbiju i Crnu Goru Ursula Koh Laugvic je istakla da Evropska konfederacija sindikata svojom kampanjom ne obuhvata samo EU, već celu Evropu i da je cilj da svako može pristojno da živi i izdržava porodicu od svoje plate.