Što damo za preduzeće - obnova oba klinička centra

To je istakao docent i prodekan beogradskog Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović.

On je, u intervjuu Magazinu Biznis, kazao da je, u skladu s tim, jasno da se vrlo egzaktno može izračunati direktna ekonomska cena eventualnog nesprovođenja ekonomskih reformi.

Ranđelović je podsetio da je u prethodne dve godine ostvareno snažno fiskalno prilagođavanje, odnosno smanjenje fiskalnog deficita sa 6,6 na 1,4 odsto BDP, pre svega merama vlade, odnosno smanjenjem plata i penzija, suzbijanjem sive ekonomije i povećanjem poreza.

Ukazuje da se ključni rizici za održanje do sada postignutih rezultata i za ostvarenje pomenutog cilja odnose se na reformu javnih i državnih preduzeća, te da bez većeg iskoraka u tom pogledu i dalje ostaju rizici prelivanja njihovih gubitaka na državni budžet, odnosno na sve poreske obveznike u Srbiji, što je u prethodnim godinama iznosilo više milijardi evra.

U slučaju realizacije tih rizika, gubici javnih preduzeća bi mogli da neutrališu veći deo do sada postignutih rezultata u fiskalnoj konsolidaciji, upozorio je on.

Javna i državna preduzeća, kako kaže, već dugo imaju direktne negativne efekte na državni budžet, prvenstveno zbog garancija države za zaduživanje javnih preduzeća i subvencija većine javnih preduzeća.

On smatra da bi u slučajevima kada državna preduzeća ne mogu sama da izmiruju svoje obaveze, ispravnije bilo njihovu privatizaciju provesti iz stečaja, jer bi time potencijalni investitor imao opciju kupovine samo imovine, bez obaveza, a trošak nenaplaćenih dugovanja bi se prevalio na poverioce, koji su ulaskom u poslovne aranžmane sa tim preduzećima i preuzeli poslovni rizik, i iz kojih su često dobro zarađivali, smatra Ranđelović.

Ranđelović je podvukao i da je neprihvatljivo da u slučaju poslovanja sa javnim preduzećima, koristi budu privatne, na primer zarada dobavljača i banaka, a rizici i gubici javni.

Ističe da treba pojasniti da je za pokriće gubitaka jednog državnog preduzeća iz hemijskog kompleksa potrošeno novca koliko je dovoljno za kompletnu obnovu dva najveća klinička centra u zemlji, ili da je za pokriće gubitaka Srbijagasa u prethodnim godinama potrošeno novca koliko je dovoljno za izgradnju 200 kilometara autoputa ili 300 vrtića.