Mađarima Srbija privlačna: Gradili bi koridor

Ona je izjavila da će se na samitu premijera Zapadnog Balkana u Trstu 12. jula razgovrati o finansiranju regionalnih infrastrukturnih projekata.

"Srbija želi da bude isprepletana autoputevima, jer svaka vrsta povezivanja Srbiji može da donese napredak", rekla je Mihajlović na skupu "Koridori - razvojna šansa Srbije i regiona", u organizaciji Balkan magazina.

Ona je naglasila da ceo region može da se ekonomski razvije ukoliko bude imao dobru trasportnu infrastrukturu.

Mihajlović je navela da će u novembru biti završena gradnja mosta preko Drine Ljubovija - Bratunac, da će tu biti jedan granični prelaz, kao i da će u narednih godinu i po dana početi rekonstrukcija više od 10 graničnih prelaza sa BiH.

"Pola će oni finansirati, a pola mi", dodala je Mihajlović.

Ministarka je naglasila da Srbija u poslednjem periodu dosta radi na stabilnosti u regionu i povezivanju.

"Ovaj region je prolazio težak period, ali zajedičkim povezivanjem možemo da napravimo rezultate", navela je Mihajlović i podsetila da je Berlinski proces započeo tu saradnju.

"Naši odnosi sa BiH su veoma intenzivne odnosi, odluka Srbije je jasna - želimo da gradimo autoput ka Sarajevu, a BiH treba da odredi rutu. Mi nemamo protiv da se ponudi nekoliko varinajti pa da vidimo koja je ekonomski najisplativija", naglasila je Mihajlović.

Ona je kazala da je za Srbiju veoma važna i izgradnja autoputa Niš-Priština koji se već zove "Autoput mira", a za koji se završava projektna dokumentacija.

Mihajlović je naglasila da treba smanjiti carinske barijere i procedure sa susednim zemljama kako bi se samnjilo čekenje na granici, jer to usporava trgovinsku razmenu.

Ona je rekla da Srbija pokušava sa svim zemljama u regionu da postigne dogovore i sporazume kako ne bi imali nefizičke barijere u železničkom i putnom transportu.

"Sada u toku razgovori sa Mađarskom, Ruminijom i Bugarskom i da neke sporazume koje smo ranije potpisali - osvežimo", navela je Mihajlović.

Ona je rekla da se i sa Crnom Gorom radi na uspostavljanju jednog zajedničkog graničnog prelaza.

Ambasador Mađarske Atila Pinter je rekao da je Srbija postala veoma privlačna za mađarske investicije, pošto je poboljšana poslovna klima, kao i da je za Mađarsku veoma važno da se u Srbiji dalje razvija infrastruktura.

On je kazao da između dve zemlja nema dovoljno graničnih prelaza i da bi do leta trebalo da bude otvoren još jedan prelaz.

Pinter je rekao da se Mađarska priprema za gradnju pruge Beograd - Budimpešta koja će putovanje između ta dva grada smanjiti na tri sata.

On je kazao da je za Mađarsku važna i pruga Segedin - Subotica - Baja.

Pinter je ponovio da je Mađarska zainteresovana da učestvuje u izgradnji i finansiranju Fruškogorskog koridora, od Rume do Novog Sada.

Ambasador BiH u Srbiji Lazar Mirkić je izjavio da je veoma važno umrežavanje celog regiona u jedan transportni sistem, kao i da Beograd i Sarajevo treba da se spoje autoputem kako bi imali bolju vezu sa evropskim putnim koridorima.

"Važno je spajanje drumom i železnicom, otišli smo previše široko, a sa strane ostavili ono što nam je blisko", dodao je Mirkić.

Generalni direktor Energoprojekta Vladimir Milovanović je rekao da je zbog geopolitičke pozicije i sve veće ekonomske snage naše zemlje veoma važno da Srbija ima lidersku ulogu u izgradnji regionalne infrastrukture.

"Ne samo zato što se najveći deo te infrastrukture ukršta na teritoriji Srbije već i zato što u poređenju sa okruženjem imamo i najveće poslovne i profesionalne kapacitete, pa bi mogli da se uključimo i u regionu u realizaciju tih projekata", naveo je Milovanović.

On kaže da raniji angažman stranih firmi na velikim infrastrukturnim projektima nije doneo mogući regionalni razvoj i da tu treba da izvučemo pouke.

"Kada je reč o izgradnji autoputeva i infrastrukture, ogroman deo mogu da urade domaće privredni resursi i tek tada velike investicije postaju motor razvoja u okruženju", naglasio je Milovanović.

On je dodao da je Energoprojekt prošle godine proslavio 65 godina postojanja, kao i da ta kompanija više od pola veka radi u inostranstvu.

"Radimo u korak sa najsavremenijim tehnologijama, koje dugo nismo mogli da primenimo u Srbiji zbog odsustva investicija,a sada imamo priliku da učestvujemo u velikim domaćim projektima.Naša profesionalnost i inženjerski kadar su bolji od najboljih stranaca koji ovde dođu da rade", naglasio je Milovanović.