I izbeglice moraju da plate porez na imovinu

Zakonom je utvrđeno da i izbeglice koje žive u socijalnim stanovima moraju da plate porez na imovinu, a pritom nemaju pravo na umanjenje, jer nemaju prijavljeno prebivalište.

Prebivalište im je jedan u nizu problema, porez dodatni teret. Izbeglice u socijalnim stanovima zakon obavezuje da plaćaju porez na imovinu. Da bi dobili bar popust Ministarstvo finansija od njih traži prebivalište. Zakon o porezu na imovinu ne razume da izbeglice kad ispune uslove za prijavu prebivališta, više nemaju osnov za stanovanje u zakupljenim stanovima jer gube izbeglički status. V.M. mora da se izbori sa takvom situacijom.

“Na moju žalbu o plaćanju poreza u većem iznosu odgovor je bio da je to zato što ja nemam prebivalište na tom stanu nego boravište na tom stanu. Budući da sam ja izbeglica ja ne mogu da imam prebivalište na tom stanu. Umesto da imam neke povlastice kao izbeglo lice ja sam u ovom slučaju kao da sam kažnjena zato što sam izbeglo lice”.

Oporezivanjem socijalnog stanovanja izbeglica uveden je svojevrsni porez na siromaštvo, smatraju u Jukomu.

“To su ljudi koji su živeli u kolektivnim centrima i po zatvaranju kolektivnih centara konačno dobili stambeno rešenje u vidu socijalnog stana i onda nemaju prava kao i svi ostali. iako stanuju u tim stanovima, oni ne stanuju negde drugde osim u tim stanovima, imaju ugovore zaključene sa gradskim upravama, opštinskim upravama gde je utvrđeno da oni stanuju u tim stanovima međutim ne mogu da prijave prebivalište jer se na njih odnose druge odredbe Zakona o izbeglicama”, kaže Danilo Ćurčić iz JUKOM

Umesto objašnjenja toga zašto država naplaćuje porez od socijalno ugroženih koji imaju samo boravište Ministarstvo finansija objašnjava kako se dolazi do prebivališta.

Ministarstvo finansija

Lica koja imaju priznat status izbeglice, a žele da prijave prebivalište na teritoriji Republike Srbije, potrebno je da najpre steknu državljanstvo Republike Srbije i da se potom pravosnažnim rešenjem navedenog Komesarijata istima ukine status izbeglice, nakon čega mogu podneti zahtev za izdavanje lične karte, ukoliko imaju više od 16 godina.

Novo obavezujuće mišljenje Ministarstva finansija o primeni Zakona rešenje je problema, smatraju u Jukomu, čiji advokati su pre dve godine podneli inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti spornih delova zakona i još čekaju odluku suda.