Usvojeno u BG: Ko plati pola duga, kamate se brišu

Beograd -- Odbornici Skupštine grada usvojili su odluku kojom se investitorima daju pogodnosti za izmirenje duga za naknadu za gradsko građevinsko zemljište.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Prema toj odluci, investitori koji duguju Direkciji za građevinsko zemljište, na ime naknade za uređenje zemljišta, imaju mogućnost da dug izmire u roku od godine, čime stiču pravo na otpis kamate.

Takođe, usvojena je i odluka kojom se uređuju uslovi prodaje građevinskog zemljišta.

Obrazlažući odluku o načinu izmirenja duga po osnovu naknade za uređenje građevinskog zemljišta, gradski menadžer Goran Vesić rekao je da Direkcija za građevinsko zemljište potražuje 35 milijardi dinara, od čega 17 milijardi od firmi u stečaju, 3,5 milijardi od presuđenih sporova koje teško da može da naplati i 14,5 milijardi od firmi protiv kojih se vodi spor.

Do sada je, kako je objasnio, bio slučaj da onaj ko želi da gradi dođe u Direkciju, sklopi ugovor i dâ 10 odsto od cene.

"Onda izgradi objekat, dobije upotrebnu dozvolu, a da niko ne pita da li je platio gra]jvinsko zemlijšte, i ostaje dužan direkciji. Tako je nastalo ovih 35 milijardi duga", rekao je Vesić.

Za taj novac, podvukao je, moglo je da se izgradi 150 vrtića, nabavi 1.500 autobusa ili isplati milion penzija. "To je bila organizovana pljačka grada i kada se opozicija buni protiv rešenja statusa Direkcije, buni se da bi sakrila svoju pljačku", rekao je Vesić.

Kako je rekao, aktuelna gradska vlast uvela je praksu da se prilikom sklapanja ugovora traži hipoteka, koju ranije niko nije tražio, iako je to bilo moguće.

"Zato za dve i po godine aktuelna gradska vlast nemam dinar duga. Dug o kom pričamo nastao je od 2004. do 2011. Nijedan dinar duga posle 2013 godine", rekao je Vesić.

Da bi se takva situacija rešila, grad je, objasnio je Vesić, odlučio da ponudi neku vrstu reprograma, odnosno mogućnost dužnicima da, ako pristanu na preugovoranje sa gradom i daju sredstva obezbeđenja – bankarske garancije ili hipoteku, budu oslobođeni plaćanja kamata.

Vesić je objasnio da bi dužnici mogli da izmire dug u 12 jednakih mesečnih rata, čime bi stekli pravo na otpis kamate uz obavezu da redovno, u jednakim mesečnim ratama, izmiruju glavni dug.

Postoji mogućnost i da dug izmire, u roku ne dužem od četiri meseca, jednokratnom uplatom u visini od 50 odsto od glavnog duga, čime stiču pravo na otpis kamate.

"To je naša poslednja ponuda, videćemo koliko će se investitora odazvati, ali ovo je pravi primer kako se odgovorno rešavaju problemi koje su nam drugi ostavili", rekao je Vesić.

Kada je reč o izmenama odluke o građevinskom zemljištu, njome je predviđeno da, nakon neuspele prodaje zemljišta po procenjenoj ceni, sledeća cena bude 80 odsto prvobitne, a u slučaju i drugog neuspeha, treća cena bi bila 60 odsto prvobitne.

Vesić je objasnio da je donošenje te odluke usaglašavanje sa praksom na republičkom nivou, gde se primenjuje princip da, kad se prodaje zemljište, u drugom krugu cena bude za 20 odsto niža.

Kako je rekao, dešavalo se u gradu da se niko ne javi na prvu licitaciju, ali ni na drugu, jer je cena bila ista.

"Grad u tom slučaju nije bio konkurentan, pa je odluka da se usaglase propisi", rekao je Vesić.

On je dodao da u gradu ima skoro 500 aktivnih gradilišta, što je najviše u novijoj istoriji, uz očekivanje da će do kraja ove godine planskim dokumentima biti pokriveno 80 odsto Beograda.

Prati B92 na Viberu

Vesti

strana 1 od 8687 idi na stranu