Grejanje koje se pali iz kreveta, ali ima tri mane

Zagrevanje doma na pelet ima razne prednosti, a pre svega kod građana je popularan zbog cene i zbog toga što se lako upotrebljava. Grejanje ovim gorivom jeftinije je nego grejanje na propan, ugalj ili lož-ulje.

Stovarišta pelet prodaju na tonu, po ceni od oko 24.000 dinara. Zbog transporta pakuje se u džakove od po 15 kilograma. Građanima, u maloprodaji, ovaj paket se prodaje po 400 dinara, pišu Večernje novosti.

Znatno se lakše koristi nego drva jer nema sečenja, slaganja i ubacivanja u peć. Čist je jer nema pepela koliko ga imaju drva i ugalj. I zbog prostora je zahvalan, jer nisu potrebna velika skladišta. Lako je prenosiv. Jedino što korisnik treba da uradi je da ubaci deo paketa u kotao i on sve sam automatski radi.

Peći na ovo gorivo imaju integrisane kante koje se mogu dopunjavati svakog dana, pa redovno loženje nije potrebno. Naime, velike peći imaju samostalne rezervoare koji sadrže pelet za nekoliko meseci loženja, a doziranjem održavaju vatru.

Ova vrsta energenta ima tri mane. Potencijalni korisnici se žale na cenu ugradnje kotlova za grejanje. Za najjeftiniju kućnu peć od 18 kilovata treba izdvojiti čak oko 120.000 dinara. Za one veće zapremine potrebno je izbrojati i do 250.000 dinara.

Kada nestane struje, peć ili kotao na pelet se gase, jer su zavisne od električne energije. Akumulator za kola uvek se može iskoristiti za pokretanje ventilatora peći kako bi prostor bio zagrejan. Izuzetak su pasivne peći novije generacije.

Treća mana je što, ipak, nije najjeftiniji na tržištu. Zasad, najjeftiniji energent je prirodni gas.

Kotlovi i peći na pelet pružaju mogućnost ekološkog grejanja sa obnovljivim izvorom goriva. Ukoliko se gleda ka Evropskoj uniji, upotreba grejanja na pelet u Srbiji će u narednoj deceniji znatno porasti.