Srpske puške će napokon pogurati Rusi?

Vučić je najavio saradnju sa kompanijom Mahinda end Mahindra, kao i zajednički nastup srpskih i ruskih oružara na indijskom tržištu.

Oni, uprkos zastareloj opremi i poreskim dugovima iz ranijeg perioda, beleže sve bolje poslovne rezultate. Ta konstatacija se odnosi ne samo na Zastava oružje, već i na ostale fabrike iz grupacije Odrambena industrija (užički Prvi partizan, Krušik iz Valjeva, Sloboda iz Čačka, "Milan Blagojević" iz Lučana, te Prva iskra iz Bariča).

Ilustracije radi, Prvi partizan i Zastava oružje lane su ostvarili devizni priliv od 85, odnosno 50 miliona dolara, a kragujevački oružari u 2017. planiraju plasman pešadijskog naoružanja, kao i lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu, u više od 40 zemalja širom sveta - vrednost tog posla iznosi 54 miliona dolara.

Zastavini oružari očekuju da će do kraja prvog kvartala ove godine da okončaju i petogodišnji transfer tehnologije za proizvodnju osam tipova cevi za automatsko streljačko naoružanja (u šest kalibara), u vrednosti od oko 30 miliona dolara.

Zastavina fabrika oružja obezbedila je izvoz za celu 2017. i prvu polovinu naredne godine (počela je da izvozi pešadijsko naoružanje i u Oman), a ukoliko na tenderu u Indiji, raspisanom za kupovinu automatskih pušaka 7,62x39 ("Kalašnjikov"), dobije posao imaće popunjene kapacitete do kraja 2018. godine.

Treba, međutim podsetiti na jednu, domaćoj javnosti gotovo nepoznatu činjenicu, da kragujevačka fabrika oružja, već decenijama unazad, preciznije od 1990. godine, pokušava da se da se sa vojnim naoružanjem probije na tržište Indije. Uprkos nesoprnom kvalitetu Zastavinih pušaka, mitraljeza i ostalog naoružanja to joj nije polazilo za rukom pošto Indija uglavnom kupuje rusko i oružje proizvedeno prema ruskoj tehnologoji.

Svojevemeno je kupila određeni broj pušaka "Kalašnjikov" od bugarske fabrike Arsenal koja to oružje proizvodi po ruskoj licenci, za razliku od Zastave, čije su puške tog tipa (M 70) kopije, i to unapređene, ruskog AK 47. Ne tako davno Indusi su kupili i kontingent poznate izraelske piške "tavor", ali im je Rusija bila i ostala glavni prodavac oružja za vosjku i policiju. Sada su, čini se, šanse Zastave da svoje puške plasira na indijsko tžište izvesnije. Šta bi to, imajući u vidu potrebe indijskih snaga bezbednosti značilo za kragujevačku fabriku oružja, suvišno je i komentarisati.

Srpski premijer je nagovestio i mogućnost zajedničkog nastupa srpske i ruske vojne industrije u Indiji, što bi paktično značilo da bi Rusi, kragujevačkim i ostalim domaćim oružarima, širom otvorili vrata velikog indijskog tržišta.

Ostaje, međutim, nepoznanica zašto bi to Rusi, kojima je prodaja oružja jedan od glavnih izvoznih poslova, činili i kako bismo im se odužili za otvaranje jednog od najvećih svetskih tržišta. Nepoznanica je i to sa kojim proizvodima bi srpska i ruska vojna industrija zajednički nastupile.

Treba podsetiti da su ruske kompanije za proizvodnju konvencionalnog naoružanja, među kojima je i čuveni koncern "Kalašnjikov", uglavnom privatizovane, te je pitanje zašto bi inostrane privatne firme, pa makar to bile i ruske, obezbeđivale tržište konkurentskim fabrikama. No, možda Vučić koji je o tome, izgleda, razgovarao sa ruskim vicepremijerom Dmitrijem Rogozinom, zna nešto više, ali još uvek ne želi da obavesti javnost.

Stručna javnost u Srbiji bi, takođe, volela da vidi kako Vlada Srbije počinje da ispunjava obećanja vezana za investicije u fabrike Odrambene industrije, zatim za konverziju praktično nenaplativih poreskih dugova tih preduzeća u vlasnički ulog države, kao i da inicira usvajanje novog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme kojim su predviđena inostrana ulaganja (do 49 odsto) u srpske vojne fabrike.

Vlada Srbije je, podsetimo, još krajem 2014. najavila investiciona ulaganja u devastirane vojne fabrike od ukupno 60 miliona evra. Nasuprot tom obećanju, u domaću vojnu industriju u prethodne dve godine nije uložen ni "cvonjak", kao što ni konverzija dugova nije odmakla dalje od najave.

Nova verzija Nacrta zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, o kojem je javna rasprava odavno okončana, još uvek ne ulazi u skupštinsku procedure. Kad će, ne zna se. A domaćoj vojnoj industriji, ukoliko želi da parira konkurenciji na sve probirljivijem i zahtevnijem svetskom tržištu, neohodne su nove investicije, domaće ili strane, svejedno, ukoliko država zadrži kontrolni paket akcija. Inače, model privatnog ulaganja prisutan je u svim razvijenim vojnim industrijama širom sveta.