Evropa kupuje kineski nameštaj od srpskog drveta

Beograd -- Srbija godišnje izveze 145.000 kubika drveta za 45,3 miliona evra, a da se od njega proizvede pet miliona stolica izvozni rezultat bio bi daleko bolji.

Izvor: Dnevnik
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Jugoslavija je pre četiri decenije bila najveći izvoznik nameštaja u SAD, pa se sada postavlja logično pitanje, naglašava Yef Baron, zašto se ne obnovi taj izvoz. “Makroekonomija mi govori da bi danas ciljano tržište trebalo da bude EU zbog odnosa dolara i evra, zbog udaljenosti tržišta ... No, zemlje EU danas nameštaj kupuju u Kini, a vi ste na par sati leta avionom, skoro da mogu za dan da dođu i da se vrate. Kupci iz EU po celoj Evropi traže zamenu za Kinu. Ono što je značajno za sajam organizovan u PKS jeste što nema nijednog sličnog sajma u regionu. Ako biste ovde doveli najbolje izlagače iz BiH, Hrvatske, Rumunije, onda bi došli i kupci, pa bi i srpski proizvođači mogli naći kupce”, ocenio je Baron.

Naime, u tom slučaju izvoz bi bio 265 miliona evra, što je čak šest puta više nego što je zarađeno izvozom poluproizvoda. Uz to, u proces izrade stolica bilo bi uključeno 5.000 radnika.

Stručnjak za proizvodnju nameštaja angažovan na projektu USAID-a održivog razvoja Džef Baron tvrdi da u Srbiji postoji šansa za proizvodnju nameštaja koja bi bila održiva i donosila mnogo veću zaradu od ove koja se postiže izvozom drveta.

“Industrija nameštaja može biti održiv posao zato što je potrebna radna snaga, a toga imate više nego dovoljno. Potrebno je drvo, a i toga imate dovoljno. Srbija se nalazi na udaljenosti od 1.000 do oko 1.500 kilometara od tržišta koje može da proguta sve što se napravi. Znate od čega je nameštaj koji Evropljani danas kupuju iz Kine - od drveta iz Srbije. Svaki domad drveta koji ode u Kinu, zapošljava ljude koji primaju platu veću nego ljudi u Srbiji, jer je nažalost ekonomska situacija takva da su u Kini veće plate nego u Srbiji, da prave nameštaj koji onda šalju u Nemačku”, istakao je Baron.

Na izložbi domaćeg nameštaja u Privrednoj komori Srbije, koju je pratio okrugli sto proizvođača nameštaja, vlasnik Dizajn studija “Šamlica” Marko Stojanović istakao je da je najveći problem industrije nameštaja u Srbiji to što je teško doći do inostranog tržišta i nepoverenje klijenata prema srpskim proizvodima, dodajući da ono uveliko bledi.

“U poslednjih godinu dana se vidi da smo prevazišli te dečije bolesti i da se klijenti sve više opredeljuju za domaći dizajniran nameštaj”, naglasio je Stojanović.Sekretar Udruženja PKS za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Ješe Erčić tvrdi da ova privredna organizacija želi da podrži inicijativu srpskih dizajnera u proizvodnji nameštaja.

“Mi želimo da podržimo srpske dizajnere u proizvodnji nameštaja i da ih izbrendiramo, a ne da budemo bleda kopija nekih italijanskih dizajnera, nego da kreiramo neki sopstveni srpski ili balkanski stil”, objasnio je Erčić.

On naglašava da je izvoz drveta i nameštaja u suficitu u spoljnotrgovinskoj razmeni i treći sektor po broju zaposlenih u industriji, dodajući da se najviše izvozi u zemlje Evrospke unije, u zemlje u našem neposrednom okruženju i zemlje CEFTA.

“PKS je prepoznala značaj ovog sektora i ponovo formirala Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira i to će biti jedna kockica u mozaiku budućeg privrednog uspeha Srbije. Ono što je još potrebno da bi se drvna industrija razvila do svojih punih kapaciteta jeste strategija za drvnu industriju”, zaključio je Erčić.

Vesti

strana 1 od 8613 idi na stranu