Bačvar - još jedan zanat koji umire

Jedini Nišlija koji se bavi ovim poslom, Milenko Lukić, jedan je i od retkih na jugu koji skoro četiri decenije čuva tajne ovog zanata.

Zanat je učio još kao dečak, od oca koji je bio među najvećim proizvođačima u bivšoj Jugoslaviji. Prve bačve samostalno je pravio već sa 18. Iako po profesiji profesor književnosti, nastavio je porodičnu tradiciju pintera.

I nije ga izneverio skoro četiri decenije. Posao, kaže, nije nimalo lak i sve je teže naći one koji hoće da pomognu, jer od debla do finalnog proizvoda, bačve, koja može trajati i do pet decenija, prodju bar dve godine.

Nekada je na jugu bilo pintera. Nije se mogla zamisliti kuća bez bačve. Danas je drugačije. Ipak, Milenko kaže da za dobrog majstora posla uvek ima. Iz njegovog magacina bačve putuju širom Srbije. Pomaže i porodica, žena i dve ćerke.

Ovaj penzionisani profesor književnosti u jednoj niškoj gimnaziji kaže da nije slučajno što je život, uz profesiju, posvetio i ovom zanatu.

Dobro bure odlučujuće je za dobro piće, pa se tako vino čuva u bačvama od hrasta, a rakija i u onima od bagrema ili duda. Ove i druge tajne zanata Milenko bi voleo da prenese nekom od naslednika, koji bi u ovom poslu uživao baš kao i on.

Opširnije u video prilogu: