Koje greške prave mladi u Srbiji kada šalju CV

Na panelu Povećanje zapošljivosti mladih, rečeno je da je kompanija Nestle 2013. pokrenula 'Inicijativu za zapošljavanje osoba mlađih od 30 godina' u kojoj je do sada na globalnom nivou zaposlila 18.114 osoba.

Prvobitni cilj bio je zapošljavanje 10.000 ljudi i stručno osposobljavanje za još 10.000.

Do 2020. godine kompanija Nestle će u regionu zaposliti 80 osoba mlađih od 30 godina i za njih 170 obezbediti stručne prakse.

Kako kaže direktorka ljudskih resursa za Adrijatik region Jovana Uzelac, mladima nude veliki broj radionica i stručnih praksi.

'U regioni smo zaposlili 112 osoba, a za 139 je omogućena stručna praksa. Kada je reč o Srbiji, zaposlili smo 84 osobe i omogućili praksu za 101', kaže Jovana Uzelac.

Učesnici panela ističu da je najveći problem neaktivnost mladih, a i da su njihovi zahtevi drugačiji. Zbog toga Mia Melegi, asistent u sektoru za upravljanje ljudskim resursima u kompaniji Ernst end Jang (Ernst & Young), kaže da danas zapošljavanje mora da bude zanimljivo, nije dovoljan samo intervju.

Prave se radionice, gde se kandidati takmiče, a najbolji dobija posao.

Mladi u Srbiji kasnije ulaze u svet rada, o čemu svedoči činjenica da je u svetu granica do 24 godine, a kod nas 30 godina.

'U Srbiji je 30 odsto mladih nezaposleno, ali je zabrinjavajuća njihova neaktivnost', rekla je Mirjana Sakić iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Ona je rekla da je danas drugačije i da nije kao ranije 'završi fakultet, čeka te posao'.

Međutim, brojevi pokazuju, kako kaže, da smo na primer u boljem položaju u odnosu na Italiju.

Da je praksa veoma važna prilikom zapošljavanja potvrdio je i Nikola Milosavljević, operativni direktor kompanije Adeko, dodajući da upravo ta praksa može da izdvoji kanditada na velikom tržištu i da napravi razliku u odnosu na ostale kandidate.

Na pitanje koje greške kandidati najčešće prave kada šalju svoje biografije, Mia Melegi je rekla da svi kanditati stavljaju kao svoje veštine komunikativnost i kreativnost.

Takođe je rekla da ništa ne treba da se izostavlja iz radne biografije, kao na primer sezonski poslovi, konobarisanje, rad na kasi...

Kao primer je navela da neko ko je konobarisao ili radio u prodavnici i imao iskustvo sa popisom zaliha poseduje već određeno znanje koje može primeniti kasnije u na primer reviziji, kada bude radio popis zalha kod svojih klijenata. To će, kako je rekla, biti specifično iskustvo koje ga može izdvojiti u odnosu na ostale kandidate.