Trećinu energije proizvodimo u hidroelektranama

Beograd -- Srbija koristi 55 odsto hidropotencijala za proizvodnju električne energije.

Izvor: Beta
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Međutim, i da koristi celokupan ne bi mogla da obezbedi energetsku stabilnost bez termoelektrana, rekao je direktor sektora za strategiju Elektroprivrede Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević.

"Srbija sada dobija trećinu električne energije iz hidroelektrana, odnosno oko 10,5 teravata (TW) i na drugom je mestu, posle Rumnije, po koriščenju vode za poizvodnju električne energije", rekao je Jakovljević na konferenciji o značaju hidropotencijala za energetsku bezbednost.

On je dodao da postoji potencijal da se proizvede još oko devet teravata, ali da to treba uzeti sa rezervom jer su procene rađene pre tridesetak godina.

Jakovljević je istakao da je sada prioritet obnova postojećih hidroelektrana i da će se za te namene do 2025. godine potrošiti pola milijarde evra.

"Hidroprojekti se teško realizuju jer sadašnja cena struje ne obezbeđuje isplativost, a projekcije govore da će i narednih godina razlika između bazne i vršne cene biti mala, nema mnogo ni lokacija koje omogućuju elektrane veće snage, a osim toga probleme stvaraju i imovinsko-pravni odnosi", objasnio je Jakovljević.

On je dodao da je ponekada potrebno izmeštati i infrastrukturne objekte kako bi se podigla neka hidroelektrana što značajno poskupljuje projekte.

"Izgradnja hidroelekrana đerdap 3 i Bistrica se u ovom trenutku ne isplati, osim ako bi država zbog energetske stabilnosti odlučila da pomogne realizaciju. Osim toga, izgradnja hidroektrana na Drini ili Dunavu zahteva i dogovore sa susednim državama, čiji se propisi o energetici razlikuju od domaćih", rekao je Jakovljević.

Direktor Sektora za tehničke poslove proizvodnje energije EPS-a Dejan Ostojić rekao je da su u toku revitalizacije hidroelektrana đerdap, Zvornik, Elektromorava, da bi im se povećala snaga i pouzdanost, a priprema se i projekat za Vlasinske hidroelektrane.

Šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić rekla je da su hidroelektrane "zeleni izvor energije" i da ne zagađuju životnu sredinu, ali utiču na temperaturu i hemijski sastav vode, i na biljni i životinjseki svet.

"Do 2025. godine tri četvrtine svetske populacije živeće u oblastima pogođenim nedstatkom vode, a istovremeno će se povećati potrebe za 40 odsto. Zbog toga pored energetske sigurnosti i gradnje hidroelektrana treba imati u vidu i potrebe za vodom", dodala je Božanić.

Ona je istakla da će do 2020. godine prosečna temperatura na Zemlji porasti od 0,7 do dva stepena Celzijusa, a do 2100. godine od 3,2 do četiri stepena.

Prati B92 na Viberu

Vesti

strana 1 od 9032 idi na stranu