Da li Srbija može s ovakvim gorivom u EU

Kako se navodi u izveštaju EZ za 2015/16, u sektoru prirodne sredine Srbija je na vreme dostavila Nacionalni plan za smanjenje emisije Sekretarijatu EZ, ali istovremeno nije pratila prioritete iz direktive o sumporu u gorivu.

Sekretarijat EZ u maju je dostavio Ministarskom savetu obrazloženo mišljenje o slučaju, nakon što je dao Oorazloženo mišljenje u decembru 2015. gde zaključuje da Srbija nije uvela u nacionalno zakonodavstvo i nije primenjivala evropsku direktivu o sumporu u gorivu.

Kada je reč o direktivama o velikim postrojenjima za sagorevanje i industrijskim emisijama, Srbija treba da usmeri napore na pripremu za njihovo praktično sprovođenje, posebno preispitivanjem i ažuriranjem ekoloških dozvola za velika postrojenja za sagorevanje sa ciljem da se njihove emisije usklade sa limitima u direktivama.

U izveštaju se navodi da u oblasti obnovljive energije Srbija, uprkos usvajanju podzakonskih akata, kako je propisano Zakonom o energetici iz 2014, nije ostvarila značajan napredak u sprovođenju mera iz svog Nacionalnog akcionog plana za obnovljivu energiju (NREAP).

Pored toga, kako navode iz EZ, podzakonski akti o šemama podrške zasnovanim na fid-in tarifama koji su usvojeni 2016. nisu u skladu sa evropskim pravnim tekovinama o državnoj pomoći.

Stoga je, kako se naglašava, potrebna revizija Zakona o energetici i relevantne regulatorne osnove.

Administrativne i procedure izdavanja dozvola i povezivanja na mrežu i komercijalni aranžmani treba da budu dodatno uobličeni kako bi se obezbedila pogodna klima za investiranje, poručuju iz EZ.

Sadašnji pristup ignorisanja potencijalnog doprinosa obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje treba pod hitno izmeniti i treba podsticati mere za povećanje efikasne upotrebe energije iz obnovljivih izvora za grejanje, ocenila je EZ u delu izveštaja o Srbiji.

Takođe, Srbija bez odlaganja treba da uvede usaglašene kriterijume održivosti i sistem sertifikacije za tečno biogorivo.

Kako je ocenjeno, na planu energetske efikasnosti Srbija je ostvarila značajan napredak ka punom uvođenju u nacionalno zakonodavstvo i sprovođenju evropskih pravnih tekovina o energetskoj efikasnosti uz usvajanje dodatnih podzakonskih akata, posebno o energetskom menadžmentu, javnim nabavkama, inspekcijama sistema grejanja i hlađenja i energetskih usluga.

Istovremeno, međutim niz prioriteta identifikovanih u prošlogodišnjem izveštaju tek treba da bude ostvaren.

Prvi prioritet za Srbiju u narednom periodu jeste sprovođenje novog seta podzakonskih akata zasnovanih na Zakonu o efikasnom korišćenju energije, kao i prenošenje u nacionalno pravo nedostajuće regulative u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice.

Drugi prioritet treba da bude pravovremeni završetak i usvajanje 3. akcionog plana energetske efikasnosti (EEAP) i ispravljanje nekih nedostataka u 2. EEAP.

Navodi se i da međunarodni kapacitet javnih institucija odgovornih za energetsku efikasnost treba da bude ojačan.