Francuzi spasavaju proizvodnju priključnih vozila

Početkom minule sedmice, verifikacijom kod nadležnog notara, ozvaničen je prethodno potpisani ugovor između francuske kompanije Trigano i proizvođača priključnih vozila, Zastave INPRO.

Time su stvoreni uslovi da Francuzi konačno, posle dugotrajnog natezanja sa nadležnima u Srbiji, kupe oko 20 odsto pokretne imovine te kragujevačke fabrike. Ugovorom je precizirano da Trigano uplati 90 odsto, odnosno 258.000, od ukupno 287.000 evra, za koliko su Francuzi kupili laser, mašine i ostalu opremu za proizvodnju priključnih vozila, odnosno automobilskih prikolica (preostalih 10 odsto, ili 29.000 evra, platili su prilikom preuzimanja tenderske dokumentacije).

Mada u Kragujevcu ima onih koji tvrde da je deo imovine INPRO prodat u bescenje, što u poslovodstvu i fabričkom Sindikatu demantuju, reklo bi se da je od ključnog značaja to što je, zahvaljujući ovom poslovnom aranžmanu u Srbiji sačuvana bar proizvodnja priključnih vozila. Treba podsetiti da je proizvodnja svih ostalih vrsta vozila, pre svega automobila i kamiona - ugašena. Srbija je, tako, posle više od 70 godina sklapanja i proizvodnje lakih i srednjih kamiona (od jedne do pet tona nosivosti), zatim višedecenijske produkcije teških kamiona u pribojskom FAP-u, te poluvekovne proizvodnje automobila u nekadašnjoj Zastavinoj fabrici, kao i specijalnih (pik ap) automobila u Somboru, ostala bez sopstvene automobilske i kamionske industrije.

U Zastavi automobilima, koja je pravni naslednik nekadašnje Zastavine fabrike automobila, nedavno je pokrenut stečajni postupak, čime je najavljeno gašenje kompanije koja je motorizovala bivših SFRJ. Stečaj je nedavno pokrenut i u Zastavi specijalnim automobilima u Somboru, za čiju je privatizaciju bilo zainteresovano nekoliko inostranih firmi. U Zastavi kamionima, jedinoj fabrici lakih i srednjih kamiona od Torina do Bliskog istoka, pokretanje stečajnog postupka odloženo je za 2. oktobar, do kada bi, kako očekuju u Privrednom sudu u Kragujevcu, iz Ministarstva odbrane trebalo da stigne zvanična informacija da li je to preduzeće registrovano i za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, što bi sprečilo stečaj bar u onom delu Kamiona za koji je zainteresovana Vojska Srbije. Iz pribojskog FAP-a radnici su se razbežali još proletos, čime je stavljena tačka i na proizvodnja teških kamiona, piše Danas.

Srpska privreda je, piše list, u minulih četvrt veka u potpunosti devastirana, čemu su u velikoj meri "kumovale" sankcije i NATO bombardovanje (u proleće 1999. godine), u kojem su, gotovo u potpunosti, bili razoreni pogoni Zastavinih fabrika za proizvodnju automobila i kamiona. Potom je, nakon petooktobarskih promena 2000, usledio proces tranzicije srpske privrede, koji još nije završen. O razmerama agonije u koju je Srbija zapala krajem 80-ih prošlog veka, najbolje svedoči činjenica da je Kragujevac, u kome su davne 1853, postavljeni temelji industrije na Balkanu, i gde je bila locirana Zastava, najveći industrijski kompleks u bivšoj SFRJ, od početka 90-ih do starta proizvodnje prvog Fijatovog modela u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija, postao svojevrsna "dolina gladi".

Nevolja je što bi Kragujevac, posle otpuštanja više od 1.000 radnika u Fijatovoj fabrici i njenim dobavljačkim firmama, i gašenja proizvodnje kamiona, u dogledno vreme mogao ponovo da postane dolina gladi. Poznavaoci domaćih privrednih (ne)prilika smatraju da je tako nešto ne samo moguće, nego najverovatnije i izvesno, ukoliko u Kragujevcu, u narednih godinu dana, ne bude realizovana neka ozbiljnija investicija. Ili ako u Fijatovoj fabrici, u dogledno vreme, ne počne proizvodnja još jednog modela automobila.