"Uozbiljimo se - državi treba IT, a ne obrnuto"

On je, govoreći u Kažiprstu B92 o perspektivama IT sektora u Srbiji rekao da je red da država u toj oblasti odigra sistemsku ulogu.

Na pitanje da li bi bilo jednostavnije pričati o malinama i da li ta neka vrsta izvesnosti oko poslovnog modela može da se primeni i u IT, Šolaja odgovara potvrdno.

“Postoji više modela poslovanja u IT. Ja ću navesti dva: Autsorsing-neka strana firma preda našoj kompaniji neki projekt koji treba da se odradi, naša kompanija to odradi i isporuči i tu se projekat završava”, kaže on.

Ipak ističe da je mana to što kod takvog modela postoji tavanica u smislu koliko može da se zaradi.

“Za razliku od toga, ako proizvodite ono što ja zovem digitalna malina - ono što možete da prodate više puta. To znači da proizvodite softversko rešenje za globalno tržište. To je pakovanje znanja, specifičnog za neku oblast u softersko rešenje koje onda može da se prodaje i može da se prodaje ne jednom, nego deset ili 200.000 puta, zavisi od toga koliko se ga dobro napravili i ne postoji taj limit zarade”.

Prema njegovim rečima reč je o sjajnom modelu, a klijenata ima puno i Srbija ima ljude koji mogu to da rade. Mana je kaže, što morate mnogo da uložite u razvoj, i nije usvek izvestan uspeh, ali je zarada dobra.

Šolaja kaže da ono što treba da se uradi u Srbiji jeste da se poveća zarada po zaposlenom, odnosno da se napravi model koji će pomoći razvoj rešenja za strana tržišta.

Ističe da su oni od 2010. godine pisali svakoj vladi i navodili da su spremni za saradnju. Isticali su u pismima kako se ignorišu potencijali IT industrije, i da se ona aktivno podriva.

“To aktivno podrivanje se odnosilo na to da su političari išli po svetu i govorili: "Dođite kod nas i zaposlite naše IT stručnjake”. A zapravo investitore treba privlačiti tamo gde njihove investicije mogu imati pozitine efekte. Ne direktno u IT, jer tamo svi rade”, kaže on i dodaje da strani investitori ovde, dovedeni na takav način, ili još gore subvencijama, mogu samo da rastom plata otimaju ljude od kompanija u kojima oni ovde već rade.

Zbog toga Šolaja ističe da u državi ne postoji pravo razumevanje potencijala i značaja IT.

Prema njegovim rečima, razvoj rešenja za strana tržišta jeste model koji država može da pomogne.

Podsetio je i na podatak da je prošle godine IT industrija zaradila 280 miliona od izvoza, što je bilo više nego Fijat i Železara zajedno.