Srbija: Radniku se plaća da bi gazdi prodao čast

U italijanskoj kompaniji ne žele da odgovore na optužbe dela radnika koji tvrde su psihički i fizički maltretirani na poslu.

U anonimnim prijavama koje su radnici slali inspekciji i policiji zaposleni su se žalili da mnogo rade i da ih poslovodstvo psihički i fizički maltretira. Niko od bivših i sadašnjih radnika Geoksa nije bio spreman da javno govori o uslovima rada a obezbeđenje ne dozvoljava snimanje ni sa parkinga koji nije u krugu fabrike.

U Policijskoj upravi u Vranju rečeno nam je da su oni anonimne prijave radnika prosledili Osnovnom javnom tužilaštvu. U tužilaštvu tvrde da im iz policije nije prosleđena nijedna prijava.

Inače, svako novo radno mesto u Geoksu Vlada Srbije je subvencionisala sa 9.000 evra.

Političari mole: Ne dirajte ih, jedva smo ih doveli

Geoks nije jedini slučaj. Prava radnika ne poštuju se ni u Perutnini Ptuj gde je 18 zaposlenih bilo podvrgnuto poligrafskom testiranju. I dok na osnovu nalaza inspekcije ministar rada u tehničkoj Vladi Aleksandar Vulin poručuje da niko ne može da dobije otkaz zbog poligrafa, sindikalci objašnjavaju da su sve brojnije kompanije koje zabranjuju sindikalno organizovanje, a stručnjaci kažu da se zbog stranih investitora od inspekcija na terenu zahteva pasivnost.

U Srbiji se polako odomaćuje azijska deviza: Radniku se plaća da bi poslodavcu prodavao svoje dostojanstvo. Stigli smo i do poligrafskog ispitivanja, pa je možda i suvišno pitati se šta je sledeće. Centrala Perutnine Ptuj u Sloveniji danas ćuti, a naše ministarstvo rada posle inspekcijskog nadzora zaključuje da je nepravilnosti bilo i da je epilog sporazumni raskid radnog odnosa sa jednim radnikom.

“Inspektori upozorili da to nije predviđeno nijednim zakonom pa ni kolektivnim ugovorom i na to radnici ne moraju da pristanu i da iz toga poslodavac ne može da izvlači zaključke čak i ako se radnici saglase sa poligrafom, dakle niko ne može da izgubi posao ili bude kažnjen što je pristao na poligraf bez obzira šata on pokazao”, kaže ministar rada u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin.

Trend da se ponašaju kao država u državi, sada se sa malih i srednjih preduzeća širi i na ozbiljne, velike, kompanije. Domaći sindikalci najavljuju inicijativu na evropskom nivou pošto se kako objašnjavaju prava radnika drastično umanjuju, a pritisak da se spreči sindikalno organizovanje je sve jači. Geoks i Perutnina Ptuj nemaju prave sindikate.

“Imamo nekih 5 centrala i prosto je neverovatno da nijedna nije uspela da organizuje sindikat u tim firmama. Mi smo radili i uspevali da se organizujemo ali ti ljudi otkažu i nekorektno je da se od radnika traži da se iskoriste ljudi i da gube posao jer žele da se bave sindikalnim udruživanjem”, kaže Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Činjenica je da investitori u Srbiji dobijaju subvencije za zapošljavanje, zemljište, povlastice da recimo ne plaćaju takse lokalnoj samoupravi. Sticanje lakog kapitala u kombinaciji sa ponudom jeftine radne snage kao rezultat mogu da daju ne poštovanje prava zaposlenih, tj. mere koje na tržištu odakle poslodavci dolaze nikako nisu dozvoljene.

“Osnovni problem je što mnoge inspekcije koje imaju ovalašćenja da reaguju u tim situacijama pogotovo u gradovima po unutrašnjosti su pasivne i na njih se vrši pritisak i oni strahuju za svoj posao jer na lokalu političari kažu: “Jao nemojte jedva smo došli do tog investitora, nemojte da ih dirate””, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršu.

U ministarstvu rada objašnjavaju da sa 240 inspektora na terenu ne mogu da budu svemoćni, ali da jesu spremni da odreaguju na svaku potpisanu prijavu. Dakle, poruka je ne ćutite, glas radnika mora da bude dovoljno jak i istrajan.

Inspekcija: Prijavite, pomoći ćemo

Upravo na terenu odnosno u kontroli kompanija Geoks i Perutnina bila je predstavnica Inspektorata za rad Maja Ilić.

Ona za B92 kaže da je na osnovu 4 anonimne prijave izvršena kontrola u te dve kompanije, i da je ustanovljeno da je temperatura, na koju se radnici žale, u granicama dozvoljene, ali da poslodavac nije ispitao štetnost buke u radnom okuženju.

Dodala je da će inspektori naložiti da se ispita hemijska i fizička štetnost radnog okruženja u toj fabrici obuće i da će inspekcijski nadzor nastaviti.

Ilić kaže da je takođe utvrđeno da je prekovremeni rad u poslednjoj nedelji maja iznosio 13, a ne 8 sati kako je predvišeno zakonom.

Prioritet inspekcije su, kaže ona prijave zaposlenih kojih na godišnje nivou ima oko 10.000. Rade i na suzbijanju rada na crno i smanjenju povreda na radu.

Ona kaže da je važno da poslodavci znaju koje propise treba da primenjuju i da poštuju zakone.

“Ne pravimo razliku između domaćih i stranih poslodavaca. Podnosimo i krvične prijave tamo gde je to potrebno. Apelujemo na radnike da nam se slobodno jave, izaći ćemo im u susret”, kaže ona.