"Osiguranje isplativije od štednje u bankama"

Oni su takođe ukazali na prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova među kojima su fleksibilnost istakli kao najvažniju pogodnost.

Predstavnici penzijskih fondova i osiguravajućih kuća kažu da to što oni nude "nije priča za super bogate ljude, već za one koji žive od mesečnih primanja" i da na taj način mogu skromnim mesečnim uplatama da obezbede sebe i svoje najbliže.

Direktor filijale Beograd Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (DPF) Goran Jelisavac rekao je na skupu, koji je organizovao Klub Sve o osiguranju, da je program dopunskih penzija veoma feliksibilan i da svako može da postane član nevezano za to da li je zaposlen ili ne.

"Roditelji mogu da uplaćuju i za svoju tek novorođenu decu, do 70. godine se mogu vršiti uplate. Najbitnija razlika i osnovna prednost u odnosu na osiguranje je fleksibinost programa, pošto svi članovi penzijskih fondova mogu sami da kreiraju dinamiku uplata i mogu menjati iznose", naveo je Jelisavac.

Prema njegovim rečima, kod penzionih fondova nema nikakavih penala, kao što je to slučaj u životnim osiguranju.

"Ako prekinete sa uplatama, novac i dalje radi za vas i dalje se investira i vi na kraju, kada rešite da koristite dopunsku penziju, dobijate kvalitetnu štednju. Sredstva iz programa dopunskih penzija mogu da se koriste počevši već od 58. godine života", rekao je Jelisavac Tanjugu.

On je naglasio da Dunav penzijski fond ima veliki broj članova - više od 83.000 i da je to prvi fond čija je vrednost imovine dostigla 100 miliona evra.

"Takođe, naglasio bih velike prednosti za poslodavce, pošto su nam ciljna grupa poslodavci koji uplaćuju dopunsku penziju za svoje zaposlene. Država je dala podsticaj poslodavcima i ukoliko poslodavac uplaćuje do 5.500 dinara za svoje zaposlene oslobođen je plaćanja svih poreza i doprinosa. Postoje poreske olakšice i za pojedince koji sami od svoje zarade putem administrativne zabrane uplaćuju na svoj lični račun dopunsku penziju i oslobođeni su plaćanja poreza na zaradu od 10 odsto", objasnio je Jelisavac.

Dodaje da je ta oblast striktno regulisana od Narodne banke Srbije i da nijedan fond u Srbiji ne može nikakve pogodnosti da daje svojim članovima.

"Najvažniji benefit koji mi našim članovim ostvarujemo jeste prinos. Prosečan prinos u Dunav penzijskom fondu u poslednjih pet godina je 12,48 odsto", rekao je Jelisavac i dodao da benefit koji fondovi ostvaraju zavisi od načina ulaganja.

Prema njegovim rečima, kvalitet i striktna kontrola je ono što izdvaja penzijske fondove i svako može na svom ličnom računu da vidi stanje i prati kretanje investicione jedinice.

"Dunav penzijski fond ima najveći broj članova i najveću imovinu i veoma dobar i kvalitetan prinos", ističe sagovornik Tanjuga.

Jelisavac kaže da je prosek starosti korisnika penzionih fondova između 40 i 50 godina i da, nažalost, mladi u Srbiji ne razmišljaju o penziji.

Na tribini se moglo čuti da je prosečna penzija svega oko 24.000 dinara, kao i da, na primer, muž i žena starosti oko 35 godina mogu da imaju osiguranu sumu od 100.000 evra ako uplaćuju ukupno 28 evra mesečno.

Prosečan osiguranik u Srbiji je miškarac, uglavnom u braku, star 39 godina sa periodom plaćanja osiguranja od 20 godina i osiguranom sumom od 7.700 evra.

Kada je reč o ženama, one su nešto mlađe, a godinšnja premija je nešto veća od 500 evra.

Takođe, onaj ko je uplaćivao dopunsku penziju od 2006, otkada postoje penzioni fonodovi u Srbiji, mogao je (ako je uplaćivao maksimalni neoporezovani iznos) da ostvari i više od 50 odsto prinosa u odnosu na uplaćeni deo.

Generalni direktor Merkur osiguranja Miodrag Kvrgić je rekao da mešovito životno osiguranje podrazumeva na kraju isplatu osigurane sume, jednokratno ili u vidu rente, kao i da se u Srbiji mali broj osiguranika opredeljuje za rentni način isplate. Renta može da bude doživotna ili tačno utvrđena mesečno sa rokom trajanja.

Dragana Marković iz Grave osiguranja je rekla da ta kuća najviše ulaže u ono što je najsigurnije - državne obveznice, tako da su klijenti poptuno sigurni.

Izvršni direktor DDOR Garan društva za upravljanje DPF, Aleksandar Šiljegović, naveo je da uglavnom ulažu u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje država, ali i minicipalne obveznice, a član IO đenerali osiguranja Srbije, Nataša Marjanović je naglasila da doborovljne penzije mogu da se nasleđuju, pa ako, na primer, premine uplatilac sredstava, novac će dobiti naslednik koga je odabrao, ili onaj kome to sleduje po zakonu o nasleđivanju.

Dragan Filipović iz Viner štediša je rekao da ako neko posle tri godine uplata više ne može da uplaćuje osiguranje, osiguravajuća kuća mora da mu isplati redukovanu sumu odmah ili kada je predviđeni rok isplate sa umanjenjem.