Kako dolar "potapa" srpsku valutu?

U ponedeljak je za jedan evro trebalo 123,27 dinara. Krivce ovoga puta ne treba tražiti samo na domaćem terenu već i u međunarodnim finansijskim vodama.

Dolar već duže beleži pad, a očekuje se da američke Federalne rezerve to zaustave. To je putem tržišta hartija od vrednosti posredno uticalo na klizanje dinara.

Finansijski stručnjak Nenad Gujaničić smatra je, osim toga, na sve uticalo i to što su kamate na domaće državne hartije od vrednosti sada znatno niže nego pre nekoliko godina, ali i da promene u vrednosti dinara nisu dramatične, što ne znači da ne može doći do daljeg slabljenja.

A kako je sve počelo u SAD?

Elem, dok su kamate američkih Fedralnih rezervi padale, svetski finansijski investitori kupovali su hartije od vrednosti u onim zemljama gde su kamate više. Tu smo bili i mi. Ovih dana, kada iz FED-a stiže signal da će kamate ostati iste pa i rasti, jasno je da će i ulagači ići tamo gde su uslovi povoljnije, odnosno u SAD jer se očekuje i rast dolara.

Zato su kupci srpskih državnih hartija od vrednosti počeli da prodaju trezorske zapise. Kada dođu do većih suma dinara, odmah žure da taj novac pretvore u evre. S obzirom na to da je naše tržište plitko, to se odmah odrazilo i na vrednost domaće valute.

Gujaničić kaže da te promene još nisu dobile zabrinjavajuće razmere:

“Da je došlo do prodaje naših papira većeg obima, sigurno bi bilo i većih promena na kursnoj listi, odnosno evro bi već vredeo 125 pa i 127 dinara”, navodi on.

“Cena za domaće hartije od vrednosti je pala na prinos od jedan odsto, a pre nekokoliko godina je bio tri do četiri procenta godišnje. To se jošviše vidi kod domaćih evroobveznica koje se prodaju na stranim tržištima. Pre nekoliko godina kamata je bila 7,5 procenata, a pala je na svega jedan odsto u prethodnoj ponudi. Zato invesititori idu ka tržištima gde su kamate veće”, objašnjava Gujaničić.

Poznato je da Srbija ne može uticati na događaje na svetskim finasijskim tržištima. A kako može da se brani od negativnih uticaja iz sveta, poput ovih događanja vezanih za dolar i politiku FED-a?

Gujaničić objašnjava da su najbolja brana za sve zemlje, pa i za Srbiju, stabilne javne finansije i jaka ekonomija. Takve promene mnogo manje će osetiti zemlje koje imaju te performanse, poput Nemačke, recimo.

Što se tiče dinara, ostaje da vidimo kakvu nam sudbinu kroje s druge strane Atlantika. Dinar je ove godine bio stabilan za naše prilike. Do sada je na godišnjem nivou prema evru oslabio 2,3 odsto. A sutra... videćemo kakve ća kamate odrediti FED, kao i kako će na to reagovati ovde na domaćem terenu za prinose na hartije koje mi emitujemo.