Za godinu dana oročenih deviza zarada 0,30 odsto

Tako se sada zarada na oročene evre na godinu dana kreće od 0,30 do 0,70 odsto godišnje, a na dinare od 2,50 do 4,50 odsto. Nešto bolja kamata može da se dobije ako se ulože dolari i britanska funta. Kamata na štednju u ovim valutama je od 0,85 do 1,01 odsto godišnje.

Ovo nije kraj smanjivanju kamata na štednju, već će se u ovoj godini dodatno umanjiti i tako približiti kamatama u regionu i EU.

Naši građani naviknuti na povoljne kamate u odnosu na Evropljane koji odavno ne dobijaju ništa zato što drže ušteđevinu u bankama, ili treba da plaćaju čuvanje novca, zatečeni su, ali nemaju nameru da povlače sredstva iz banaka. Kod nas, za razliku od zemlja Evropske unije, u kojima je povučeno više od 1.000 milijardi evra, štednja je početkom godine povećana za oko 100 miliona evra.

Ukoliko građanin oroči 10.000 evra na godinu dana sa kamatom od 0,30 odsto, zaradiće posle isteka oročenja 29,78 evra. Od tog iznosa poreska obaveza od 15 odsto i iznosi 5,26 evra. To znači da štediši pripadne svega 24,52 evra. Kada su dinari u pitanju, tu je situacija nešto bolja, jer za oročenih 100.000 dinara na 12 meseci, po kamati od 4,50 odsto, građanin će dobiti 4.505,42 dinara. Na ovaj iznos ne plaća porez, tako da će zaraditi nešto više od 37 evra.

Za građane koji štede u dolarima i britanskim funtama kamata je veća i iznosi 0,85 odsto. Tako da štediša koji položi 10.000 dolara, za 12 meseci zaradi 85 dolara. Od toga 15 odsto daje za porez ili 12,75 dolara.

"Obični građani i pored većih kamata na štednju u dolarima i ostalim valutama ne treba da rizikuju, već da se drže i da dele sudbinu evra", smatra Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Oni bogatiji, koji mogu da plaćaju konsultantske usluge i imaju novca da se "igraju" sa drugim monetama neka to i čine, ali prosečan srpski štediša neka nastavi da štedi u dinarima ili evrima. Kako će se kretati i šta će biti sa dolarom i drugim valutama za običan svet je enigma, prenose Večernje novosti.