Stanovi idu za dinare, ali zašto ih Srbi ne kupuju

Cene kvadrata iskazuju se u evrima, krediti su se obavezno dizali indeksirano.

Sada je pri podizanju kredita došlo do promena jer su banke počele da nude kredite, i to stambene, vezane za domaću valutu, što je rezultat niske inflacije i snižene referentne kamatne stope NBS za domaću valutu. Kad bi nam standard bio viši, a radna mesta sigurnija verovatno bi stambeni krediti, uz ove promene, doživeli bum, posebno što su i cene nekretnina znatno niže u odnosu na nekoliko godina ranije.

Kamata na zajmova u dinarima i u devizama gotovo su izjednačene i iznose pet do šest odsto na godišnjem nivou. Sve je više banka koje ne traže obezbeđenje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stamebnih kredita, što donosi uštedu od oko 400 do oko 500 evra, zavisno od vrednosti stana. Pored toga, dinarski krediti imaju jednu veliku prednost - nije potrebno učešće od 20 do 30 odsto. Za mnoge je baš ta suma, koju treba dati pre nego što se kredit podigne, bila nepremostiva prepreka da dođu do svog krova nad glavom.

Kada neko odluči da podigne kredit i reši stambeno pitanje, prvo se javlja dilema da li to učiniti u domaćoj valuti ili se zadužiti u evrima, a na našem finansijskom tržištu to su i jedine opcije.

"Ukoliko klijent ikako može da se uklopi u rokove i rate koji su predviđeni za dinarski kredit onda neka izabere tu opciju", kaže finasijski stručnjak i profesor Beogradske bankarske akademije dr Vladimir Medan. - Dobro je i ukoliko klijent može da obezbedi zajam kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, jer to daje sigurnost i njemu i banci.

Najveći problem kod dinarskih zajmova za sada su kreći rokovi otplate. Dok se u evrima može zadužiti na 20 pa i 30 godina, kod dinarskih kredita rok otplate je 10 ili 15 godina.

A kako to izgleda kada se krene u banku - za dinarski kredit od 30.000 evra i kamatu od pet odsto na 15 godina rata iznosi 29.750 dinara. Kada se uzme kredit u evrima, uz istu kamatu, priča je malo drugačije. Da bi se dobio zajam od 30.000 evra, neophodno je učešće od 20 odsto, odnosno 6.000 evra. Na 15 godina tada se otplaćuje kredit od 24.000 evra pa je rata 21.500 dinara.

Obe rate su za naše uslove i prosečne zarade, koje tek za malo prelaze 45.000 dinara, previsoke. Zato ne treba da čudi što se kod nas građani teško odlučuju za kupovinu stana