"Svaki uloženi dinar se vraća višestruko"

On je istakao i da je Srbija stvorila zakonodavni okvir za investicije u tu energiju.

On je na konferenciji o održivom razvoju "Serbia Goes Green 2016", koja se održava u Beogradu povodom Dana planete Zemlje, 22. aprila kazao da svi treba da se zalažu za očuvanje životne sredine i da je borba za planetu "velika i teška utakmica" kojoj svi moraju dati svoj doprinos konkretno, a ne da se ostane samo na održavanju skupova.

Prema njegovim rečima, industrijski razvoj i razvoj civilizacije doveli su ozbiljnih poremećaja na planeti, a ona je već počela da šalje odgovore kroz klimatske promene koje prete da ugroze živi svet na zemlji.

On je kazao i da je nedavno održani samit u Parizu pokazao da treba da se mnogo više pažnje posveti smanjenju emisije, pre svega ugljen dioksida, borbi protiv globalnog zagrevanja, odnosno suzbijanju negativnih efekata klimatskih promena.

Antić je naveo i da je proteklih decenija došlo do rasta svesti u najrazvijenijim državama pre svega oko potrebe korišćena zelene energije, ali da "na žalost ovaj region, koji u istoriji uvek kasni za dešavanjima, i u segmentu zelene energije ulazi značajno kasnije".

Prema njegovim rečima, zelena energija je neophodna, ali je i skupa, međutim to ne sme da bude izgovor, kako je objasnio, da se ne naprave krupni koraci u pravcu korišćenja obnovljivih izvora energije.

Antić je podsetio i da cilj da se u Srbiji udeo obnovljivih izvora energije do 2020. poveća na 27 odsto i da će ukoliko se taj posao realizuje, Srbija pokazati da je ozbiljna država koja odgovorno koristi energiju.

On je naveo i da je ukupan potencijal zelene energije u Srbiji na godišnjem nivou od 5,6 miliona tona ekvivalenta nafte, naglasivši da to nije dovoljno, jer je potrošnja na današnji dan na nivou od oko 10 miliona tona.

Prema njegovim rečima, taj disbalans nameće potrebu da se razvijaju svi potencijali koje Srbija ima iz obnovljivih izvora energije, pre svega biomase, koji se nedovoljno koristi.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović kazala je da očekuje da će otvaranje pregovaračkog poglavlja 27 sa EU, koji se tiče životne sredine i klimatskih promena, uslediti do kraja ove godine i to bez početnih uslova.

Prema njenim rečima Srbija je spremna da odmah pregovara sa EU za oblast životne sredine i klimatskih promena, dodavši da se već dve godine priprema za pregovarački proces i otvaranje poglavlja i da je uspela da sektor životne sredine prevede iz "nasleđenog crveno u zeleno".

Stana Božović je kazala da Srbija trenutno gradi regionalne sisteme za upravljanje otpadom i otpadnim vodama vredne preko 100 miliona evra, najavivši da se u naredne dve godine planira početak izgradnje infrastrukturnih projekata u toj oblasti vredne više od 500 miliona evra i to u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu.

Ti projekti, kako je naglasila, biće ozbiljna priprema institucija Srbije za sredstva iz strukturnih fondova kada postane član EU i kada se od Srbije bude očekivalo da do 2028. ima 27 regiona potpuno usaglašenih sa EU u sistemu upravljanja otpadom.

Ambasador Švedske u Beogradu Krister Asp rekao je da ta zemlja podržala Srbiju u oblasti životne sredine sa oko 9,4 miliona evra i da će nastaviti da pruža sve vidove podrške u toj oblasti.