Srbija vs. Nemačka: Koliko su važne jedna drugoj?

Predsednik DSW-a Ronald Zelinger izjavio je ovim povodom da osnivanje međudržavne komore predstavlja temelj za nove investicije i da će privrednici u Nemačkoj to "prepoznati kao završni akt u stvaranju trajnih ekonomskih odnosa".

To znači da su obe vlade, i srpska i nemačka, voljne da se formalizuju privredno - poslovni odnosi, rekao je Zelinger i dodao da je to prva komora osnovana bilateralnim aktom.

Podsetio je da je Nemačka druga zemlja po obimu trgovine sa Srbijom i da u našoj zemlji posluje 350 nemačkih investitora.

"Trgovinska razmena je duplirana od 2010. godine. Nemacke kompanije vec su uložile 1, 8 milijardi evra u Srbiji i doprinele otvaranju 30.000 radnih mesta", istakao je Zelinger, dodajući da ima puno kompanija koje su zainteresovane za ulaganje u Srbiji.

Na pitanje šta srpska vlada može da učini da privuče kompanije iz Nemačke, on je ocenio da "srpska vlada već puno čini da privuče investitore u Srbiju".

"Jedan od najboljih načina za privlačenje nemačkih investitora je da su investitori koji već posluju u Srbiji zadovoljni. Srpska vlada može samo da nastavi sa reformama", zaključio je Zelinger.

Nemačka je godinama u vrhu liste privrednih partnera Srbije, jedan od najvećih investitora u našoj zemlji i drugi najveći spoljnotrgovinski partner, sa kojim je prošle godine ukupna robna razmena premašila 3,5 milijardi evra, odnosno iznosila je tačno 3,535 milijardi.

Kako kažu u Privrednoj komori Srbije, ukupna robna razmena između dve zemlje 2015. je povećana za 12,1 odsto u odnosu na godinu ranije.

Nemačka je drugo izvozno tržište za srpsku robu, pri čemu je prošle godine izvoz iz Srbije u tu zemlju prvi put premašio 1,5 milijardi evra (1,504 milijarde evra), što je za 13,1 procenat više nego prethodne godine.

Kada je reč o uvozu, Nemci su prvi uvozni partner Srbije, budući da je iz te zemlje proššle godine uvezeno robe u vrednosti od 2,031 milijarde evra, ili za 11,4 procenata više u poređenju sa 2014. godinom.

Značajno se poboljšava i struktura našeg izvoza u Nemačku u korist proizvoda više dodate vrednosti, navode u Komori, i napominju da čak polovinu izvoza predstavljaju mašine i transportni uređaji. Prema podacima zvanične nemacke statistike, Destatisa, za 11 meseci 2015. godine Srbija najveći obim robne razmene i najveći izvoz, kao i suficit ostvaruje sa Bavarskom, a u ukupnom izvozu Srbije u Nemačku četiri pokrajine - Bavarska, Baden Virtemberg, Severna Rajna Vestfalija i Hesen, učestvuju sa 72 procenta.

U PKS takođe ističu da u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa Nemačkom već godinama ostvarujemo suficit.

Prošlogodišnji izvoz Srbije u Nemačku je, u poređenju sa 2002. godinom, povećan gotovo šest puta, uvoz 2,5 puta, a pokrivenost uvoza izvozom je udvostrucena na oko 74 odsto. Trgovinski deficit bilateralnoj razmeni lani je bio 2,3 puta manji nego u 2008.

Ovakvom razvoju su značajan doprinos dali izvozno orijentisani nemački investitori u Srbiji, koji su ulagali u proizvodni sektor. Među vodećim izvoznicima u Nemačku su kompanije koje su u vlasništu stranih, a posebno nemačkih investitora: Simens, Leoni, Drekselmajer, Fresenius, Hemofarm...

Nemačka je i jedan od vodećih stranih investitora u Srbiji sa ukupno 1,7 milijardi evra investicija, a po osnovu njihovih ulaganja u Srbiji je zaposleno gotovo 30.000 radnika. Najvise nemackih investicija je bilo u proizvodnom sektoru.

Prema podacima Agencije za privredne registre iz marta 2016, u Srbiji posluju 422 kompanije čiji su osnivači nemačka pravna lica, i još 509 preduzeća koja su osnovala fizička lica - samostalni preduzetnici iz Nemačke.

A biće ih još više, budući da stiže nemački prehrambeni div Tenis koji je najavio investiciju od 420 miliona evra u izgradnju farmi, kao jedan od vodećih trgovinskih lanaca - Lidl, koji planira da izgradi 20 prodajnih objekata u ovoj i idućoj godini i da zaposlo oko 1.000 ljudi.

Nemačke firme u Srbiji su prisutne u svim vitalnim sektorima privrede, izvozno su orijentisane i zapošljavaju veći broj radnika i dopriose transferu tehnologije i uspostavljanju EU standarda, pre svega u oblasti zaštite životne sredine, korišćenja obnovljivih izvora energije i održivog razvoja.

Uz sve to, Nemačka je i najveći bilateralni donator sa 1,6 milijardi evra donacija datih Srbiji od 2.000 godine, navode iz PKS.

Nemacka preduzeća po svim anketama pokazuju povećano interesovanje za investiranje u Evropi, posebno u zemljama jugoistočne Evrope. U tom kontekstu, Srbija postaje sve zanimljivije tržište.

Prema rezultatima 10. redovne godišnje ankete Nemačko-srpskog privrednog udruženja u Beogradu, objavljenim u aprilu 2015, gotovo 90 odsto nemačkih privrednika koji posluju u našoj zemlji reklo je da bi ponovo odabralo Srbiju kao investicionu destinaciju.

Na nemačko–srpskim poslovnim skupovima kao potencijalne prioritetne oblasti saradnje markirane su: rekonstrukcija i izgradnja infrastrukture, energetika i rudarstvo, autoindustrija (proizvodnja autokomponenti), poljoprivredno-prehrambeni sektor, saobracaj, IT i turizam.