Zaboravite TNG, 100 km na CNG za 3 EUR

Zato čudi da se vrlo mali broj naših sugrađana odlučuje da "pređe" na korišćenje najjeftinijeg goriva "komprimovanog prirodnog gasa" (CNG) ili metana, kakav je odomaćeni naziv za ovaj zemni gas.

Jer, pokazuju istraživanja koja su obavili pojedini naši uvoznici i dileri novih automobila, cena pređenog kilometra sa metanom je dosta niža od vožnje na dizel ili TNG, o benzinu da i ne govorimo, pišu Večernje novosti. “Pored toga što je vožnja na CNG neuporedivo čistija i što čuva životnu sredinu, jer emisije štetnih gasova skoro da i nema, ona je i neuporedivo jeftinija”, kaže komercijalni direktor "Fijat-Krajsler automobila Srbija" Umberto Janučeli.

Janučeli objašnjava da vam je iznos novca sa kojim na metan pređete 100 kilometara dovoljan za prelaženje samo 42 kilometra sa benzinskim motorom.

Sa dizel gorivom domet je 64 a sa auto-plinom 56 kilometara - za isti iznos novca.

“Podaci pokazuju da je, na primer za 100 kilometara vožnje sa "fijat pandom" sa CNG pogonom potrebno oko tri evra”, tvrdi Janučeli.

Ipak, bez obzira na nisku cenu CNG (kilogram je sada oko 100 dinara) naši vozači se veoma teško odlučuju za kupovinu novog vozila sa ugrađenim CNG sistemom ili ugradnju uređaja u svoje automobile.

“Tako je bilo i pre pet-šest godina sa ugradnjom TNG uređaja. Plin je tada bio jeftin, a sada je država akcizama i porezima dovela do toga da ljudi masovno ugrađuju uređaje za TNG. Ljudi se jednostavno plaše da im se investicija neće isplatiti”, kaže Dragan Vasić, mehaničar iz jednog beogradskog auto-servisa koji ugrađuje i TNG i CNG uređaje.

Ugradnja CNG uređaja košta od 750 do 1.500 evra u zavisnosti od vozila. Uređaj za korišćenje metana je dosta sličan onom za TNG. Motor se startuje na benzin a onda automatski "prebacuje" na metan. Razlika je najveća u rezervoarima jer su znatno skuplji i teži od onih za TNG.Upravo i veliku težinu (i do 100 kg je boca) mnogi vozači navode kao razlog što "izbegavaju" ugradnju CNG.

Atest uređaja se vrši na svake četiri godine i košta, sa svim dažbinama oko 16.000 dinara (plus odobrenje proizvođača za vršenje prepravki).

Vozače od namere da ugrade CNG uređaje odbija i činjenica da je mreža punionica u Srbiji i dalje slabo razvijena. Naftna industrija Srbije je nedavno najavila da će znatno povećati i broj punionica, pa bi tako i ovaj problem uskoro mogao da bude rešen. Najavljuju se i "pokretne punionice". Radi se o specijalnim rezervoarima koji bi se dostavljali svakoj pumpi koja to želi i koji bi jednostavno bili zamenjeni kada se isprazne.

Ipak, čini se da je i u ovom slučaju presudna uloga države koja, ako hoće da što pre na svojim drumovima ima ekološka vozila, mora i da odgovarajućom poreskom politikom i subvencijama podstakne vozače da biraju alternativna goriva.