Poljska uznemirena: Zar ovo sankcije protiv Rusa?

Ona je upozorila da je takva politika suprotna sankcijama Evropske Unije Moskvi, izveštava agencija Rojters.

Ruski Gasprom je prošle godine potpisao sa evropskim partnerima akcionarski sporazum o zajedničkoj kompaniji za projekat izgradnje gasovoda Severni tok 2.

Gasovod, čiji bi ukupan godišnji kapacitet bio 55 milijardi kubnih metara gasa, udvostručio bi količinu gasa koja bi se iz Rusije direktno isporučivala u Nemačku preko Baltičkog mora, zaobilazeći Ukrajinu kao tradicionalnu tranzitnu rutu.

Osim ruskog Gasproma, akcionari u zajedničkoj kompaniji su najvece evropske energetske kompanije, poput nemackog Vinteršela i E.ON-a, austrijskog OMV-a, britansko-holandskog Šela i francuskog Anžija.

Zemlje EU su, međutim, podeljene u pogledu tog projekta. Baltičcke i istočnoevropske države, uključujući Poljsku, protive se izgradnji tog gasovoda, dok ga Nemačka, koja žarko želi da obezbedi snabdevanje jeftinim gasom, podržava.

"Podrška ovom političkom projektu nije u skladu s pravilima zajedničkih sankcija protiv Rusije", ocenila je Šidlo, u obraćanju na skupu neprofitne organizacije Kerber Fondacija u Berlinu, posle razgovora s kancelarkom Angelom Merkel.

"Jedna od posledica (tog projekta) može biti slabljenje proevropskih reformi u Ukrajini", kazala je poljska premijerka, i dodala: "Uznemireni smo zbog podrške i što će neke zemlje kreditirati projekat Severni tok 2", prenosi Rojters.

Pravna služba Evropske komisije je, kako je u ponedeljak prenela ruska agencija Tas, saopštila da propisi Evropske unije o energetskom tržištu ne važe za pomorski deo gasovoda Severni tok 2.

Prenoseći tu informaciju, američki list "Politiko" je ocenio da bi "ovaj zaključak, koji se bazira na službenoj belešci Evropske komisije, mogao da ugrozi sve dosadašnje pokušaje blokiranja ovog projekta".

Najnoviji zaključak EK je, prema pisanju ovog lista, ozbiljan udarac za stavove političkih protivnika Severnog toka 2 u Vašingtonu, kao i za niz evropskih prestonica koje tvrde da će plan Moskve o proširenju gasovoda do Nemačke naštetiti ukrajinskim interesima.

Pravna služba EU je praktično podržala stav ruske strane, po kome se infrastrukturni gasni projekti, koji se ne realizuju na teritoriji članica EU, ne mogu regulisati prema unutrašnjim propisima o energetskom tržištu EU, niti po Trećem energetskom paketu, konstatovao je "Politiko", a preneo Tas.