Privreda će nam rasti ove godine, evo i zašto

To se navodi u izveštaju "Makroekonomska analiza tržišta i očekivanja", koji je ta banka dostavila Tanjugu.

Kako navodi šef službe za makroekonomska istraživanja i analize u Sosijete Ženeral Srbija banci, Dragoslav Veličković, prognoza rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje za 2015. godinu snižena je sa 1,2 na 0,9 odsto.

Slabije ekonomske rezultate u prvom delu 2015. u Sosijeteu pripisuju manjoj državnoj potrošnji i snažnom rastu uvoza od 11 odsto, ali napominju da je u drugoj polovini godine rast uvoza ublažen, uz istovremeno snažniji porast izvoza za 8,7 procenata, što je rezultiralo smanjenjem trgovinskog deficita za 10,9 procenata.

"Očekujemo da će se i u sledećih nekoliko godina nastaviti ovaj trend snažnijeg rasta izvoza u odnosu na rast uvoza", poručuju iz te banke.

U dokumentu se takođe konstatuje da je Narodna banka Srbije smanjila referentnu kamatnu stopu za 500 baznih poena od maja 2014. godine, i ocenjuje da će posledično niže kamatne stope biti još jedan faktor koji će podržati privrednu aktivnost. Ipak, kako dodaju, mali rast plata i dalje je faktor koji usporava zaduživanje i potrošnju.

Smanjenje kamata i promena obaveznih rezervi stimulisaće veće zaduživanje, što bi trebalo da utiče na privredni rast u roku od šest do devet meseci, navode iz Sosijete banke i napominju da ne očekuju dalje snižavanje referentne kamatne stope NBS za sada, pošto bi to bilo jednako ciljanoj stopi inflacije Centralne banke od 4,0 odsto.

"Očekujemo da će euribor ostati na istorijski niskom nivou u narednoj godini, uz malo veći pad dugoročnih stopa u odnosu na kratkoročne. Takođe, stabilna do niža državna potrošnja u idućih nekoliko godina trebalo bi da dovede do nižih kamatnih stopa na tržištu, sa više održivog ekonomskog rasta, nižom inflacijom i povećanjem zaduživanja/ulaganja u privatnom sektoru".

Zaduživanje u privrednom i sektoru stanovništva raslo je u prva tri kvartala 2015. u odnosu na isti period 2014, jer su niže stope podstakle zaduživanje i trošenje.

Mereno u dinarima, zaduživanje u sektoru stanovništva je poraslo za 4,3 odsto u odnosu na godinu ranije, a u privrednom sektoru za 1,1 odsto, navodi Veličković i dodaje da se očekuje dalji porast zaduživanja i veća maloprodajna potrošnja u 2016, koji dalje mogu podstaći proizvodnju i posledično još veću potrošnju.

Prema proceni Sosijete Ženeral banke u narednih 12 do 24 meseca, inflacija bi trebalo da ostane prilično niska, što će omogućiti finansijskim institucijama da daju jeftinije dinarske kredite, a industrija će imati manje razloga za podizanje cena svojih proizvoda.

Očekivani rast zaduživanja, kako navode, povećaće ukupni tempo privrednih aktivnosti u Srbiji i posledično dovesti do održivijeg rasta, koji neće biti u potpunosti zasnovan na izvozu.

Konstatujući da kurs dinara nikada nije bio ovako dugo stabilan, u Sosijete banci prognoziraju da će se ovaj trend nastaviti, pošto, kako kažu, za sada ne vide razlog da se to stanje promeni, imajući u vidu da je inflacija pod kontrolom, a da se tekući račun i dalje popravlja.

"Manji budžetski deficit i deficit tekućeg računa, sporazum s MMF-om, nastavak ekonomskih reformi i kvantitativne olakšice u evrozoni predstavljaju pozitivne faktore koji bi trebalo da osiguraju stabilnost kursa. Očekujemo da će se poverenje investitora nastaviti, što će pozitivno uticati na rast".

Napominjući da konsolidovani budžet u prvih devet meseci ove godine beleži deficit od samo 51.179 miliona dinara, gotovo tri puta manje od prošlogodišnjeg, analitičari Sosijete Ženeral banke ističu da u 2016. očekuju da će budžetski deficit iznositi do 3,5 odsto BDP-a na bazi prognoziranog bruto društvenog proizvoda.

Prema njihovom mišljenju, događaji koji mogu uticati na većinu tržišta u razvoju, pa i na Srbiju 2016/2017. godini su: usporavanje kineske ekonomije i uticaj na globalne ekonomije, na cene robe široke potrošnje, i slično, zatim situacija na Bliskom istoku i prolazak izbeglica kroz Srbiju, kao i rusko-ukrajinska kriza i sankcije EU prema Rusiji.

Strane direktne investicije (SDI) su od januara do septembra 2015. porasle za 18,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a očekujemo da će se direktna strana ulaganja i dalje povećavati sa poboljšanjem domaće regulative, navodi se u analizi i precizira da oko 80,1 odsto SDI dolazi iz zemalja članica EU, iz Rusije (8,4 odsto), Švajcarske (7,6), UAE (4,6) i SAD (2,4 odsto).

Otvaranjem prvih poglavlja za pridruživanje EU očekuju se dalje reforme i napredak u narednih nekoliko godina u oblastima: građevinske dozvole (nastavak započetih reformi), registracija imovine, zaštita prava manjinskih akcionara, plaćanje poreza, sprovođenje ugovora, zaključuju analitičari Sosijete Ženeral banke.