Čerević i Banoštor - vina sa "dva sunca"

Pre svih, tu su sela Čerević i Banoštor, u kojima tradicija spravljanja vina, vekovima nije prekidana, a sada dobija i drugačiju dimenziju.

Uvode se nove tehnologije, povećavaju se količine, ali ono što je najvažnije, menja se svest ljudi, pa su sada i organizacioni i marketinški iskoraci sve češći i konkretniji, jer bila bi velika šteta da se ne iskoristi potencijal koji je kao stvoren za kapljice božanskog nektara. Vinogradi su na padinama Fruške gore, u neposrednoj blizini Dunava. Ova mikrolokacija ima odličnu ekspoziciju zasada i dobru osunčanost čokota, uz „efekat ogledala“, ili „dva sunca“, što je od velikog značaja, naročito tokom zime.

U proseku, godišnje ima oko 200 sunčanih dana. Nekih sezona i više od toga, pa grožđe ima dva-tri procenta više šećera nego na ostalim fruškogorskim zasadima. Dunav tokom sunčanih dana akumulira toplotu, koju potom ispušta u hladnim danima.

Ogromnom, moćnom vodotoku u gajenju vinove loze pomažu i potoci koji sa Fruške gore završavaju u Dunavu. Zahvaljujući njima, deo toplog vazduha se penje do vinograda, a utiču i na bolje strujanje vazduha. Ova kombinacija je za tamošnje vinograde velika blagodet, jer ih štiti od mrazeva.

Zasadima vinove loze kraj Čerevića i Banoštora nikada nije previše hladno, pa se ne dešava da ostanu bez roda ili da prinosi budu drastično smanjeni zbog nedostatka toplote. Na nadmorskoj visini između 80 i 250 metara, strujanje vazduha je optimalno, pa se zemlja, kada je previše natopljena vlagom, brže prosuši, što vinovoj lozi pogoduje.

Sastav zemljišta je takav da preovladava takozvana prljuša, ne naročito bogata humusnim slojem, ali propustljiva i laka za obradu. Brzo upija vlagu, vetar i toplota je brzo prosuše, a i PH vrednost nije kisela, pa je optimalna za zasade vinove loze. Neki vinogradi su na zemljištu na lokalu prozvanom smonica, koja je od prljuše malo teža za obradu, ali i na njoj vinogradi daju dobar rod.

Banoštor, gde je najviše zasada u beočinskoj opštini, zovu „selo sa dva sunca“ zbog pomenute svetlosne refleksije od Dunava. Imaju, kažu, u ovom selu tri potoka: Tekeniš, Čitluk, a treći je onaj vinski.

I dan danas gotovo svaka kuća ima vinski podrum, pa makar samo za vlastite potrebe. Pojedini proizvođači osvajaju i vredne nagrade na manifestacijama i takmičenjima posvećenim vinarstvu. Manifestacije, bar za sada, imaju više lokalni i regionalni karakter, ali i te kako znače za razvoj turizma i vinarstva. Postoje vrlo ambiciozni i realni planovi za razvoj i obogaćivanje turističke ponude.

U Čereviću i Banoštoru se mogu naći ugostiteljski objekti sa prenoćištem, a turističku ponudu dopunjavaju restorani i čarde kraj Dunava, gde se, pored standardnih internacionalnih jela, mogu naći i alaski specijaliteti od rečne ribe.