Božidarac uspeo da se digne s ivice gašenja

Da je i država prepoznala značaj neformalnog obrazovanja odraslih pokazuje i primer Centra za obrazovanje i kulturu "Božidarac 1947“, koja je nastala na temelju najstarije ustanove Narodnog univerziteta "Božidar Adžija“.

Dok se u razvijenim zemljama sve više insistiralo na neformalnom obrazovanju, kod nas je jedna od institucija koja je pružala takav vid obrazovanja bila na ivici gašenja. Međutim, Božidarac je uspeo da se uzdigne i pokaže koliko je neformalno obrazovanje važno.

"Božidarac je morao da se restruktuira, jer ne poseduje proizvodnju neke vrste materijalnih proizvoda, već isporučuje usluge u sticanju neformalnog obrazovanja. Danas, nakon godinu dana mi merimo svoje rezultate i imamo jednu stabilnu strukturu finansija, odnosno kvartalni rast od 15 %", kaže v.d. direktora Božidarca, Uroš Trajković.

U tome su kako kaže, uspeli menadžerisanjem tri resursa, radne snage, kapitala i upravljačkog segmeta. Spuštanjem troškova, redefinisanjem pozicija i traženjem tržišnog mesta u evropskom kontekstu uveli su finansijsku disciplinu i definisali put poslovanja.

"Danas se na tržištu rada promene dešavaju na svakih šest meseci. Mi pokušavamo da ispratimo sve promene i trendove na tržištu rada, pa samim tim nudimo mogućnost neformalnog obrazovanja, koje je 70 % zasnovano na praksi".

Prema zakonima evropske unije 15 % stanovništa mora imati neformalno obrazovanje, koje proističe iz formalnog obrazovnog sistema. S obzirom da osnovno, srednjoškolsko i visoko obrazovni sistem ne uspeva da proprati nove trendove na tržištu rada, neformalni obrazovni sistem pokušava da nadomesti nedostatke formalnog. Tako svršeni ekonomisti, pohađaju kurs knjigovodstva, kako bi se praktično osposobili za rad.

"Neformalno obrazovanje omogućava i samozapošljavanje. Evo na primer naša polaznica koja je završila kurs iz oblasti nege i lepote otvorila je svoj kozmetički salon, pa je iz sadašnje pozicije poslodavca tražila od nas da delegiramo još kandidata koji će raditi kod nje u salonu".

Takođe, i veći provredni sistemi imaju potrebe za kadrom koji je stekao sertifikat neformalnog obrazovnog sistema. U BOŠ-u svi viljuškaristi svoje sertifikate i edukaciju stekli su u Božidarcu.

Da je neformalni obrazovni sistem potreba jednog društva dokazuje činjenica da se Centar za obrazovanje i kulturu finansira od kurseva i priliva novca svakog polaznika. Božidarac posluje po tržišnim principima i takmiči se sa ostalim konkuretima, koji dolaze iz privatnog sektora i u državnu kasu uplaćuje 6.000 evra na mesečnom nivou.