Kupuju plac nekadašnje Zorke, malo zagađen

Kako je na konferenciji za novinare rekao gradonačelnik Subotice Jene Maglai, Grad će kupiti više od 22 hektara građevinskog zemljišta od preduzeća "Zorka kop" po ceni od oko 51 milion dinara, s tim da će od te sume "Zorka kop" skoro 30 miliona dinara dati na ime poreza i naknada.

"Realno, Grad Subotica daje oko dva miliona dinara ove godine i 19 miliona do kraja sledeće godine", rekao je Maglai.

On je dodao da se na toj lokaciji planira gradnja tehnoloških parkova za razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća, gde će privatnim preduzetnicima zemljište biti ponuđeno pod identičnim uslovima pod kojima će ga grad i kupiti, odnosno ispod dva evra po kvadratnom metru.

"S tim da nema spekulacija sa zemljištem, biće obavezni da ga privedu nameni, da investiraju na tom građevinskom zemljištu, zaposle određeni broj ljudi na osnovu transparentnog konkursa koji će biti raspisan", podvukao je Maglai.

Infrastrukturno opremanje tog zemljišta, kako je rekao, delom će finansirati grad, a postoje obećanja i od Ministarstva privrede kako bi se to zemljište privelo nameni.

"Moramo postaviti temelje srednjem sloju u ovom gradu. Imamo zaista ozbiljne potrebe velikih preduzeća za kooperantima koji bi određene poslove za njih odrađivali", rekao je Maglai.

S obzirom da se radi o zemljištu na kojem je oko 100 godina radila hemijska industrija "Zorka", na konferenciji je postavljeno i pitanje zagađenosti tog zemljišta, a Maglai je rekao da "to zemljište nije previše zagađeno" i najavio mogućnost rešavanja tog problema iz evropskih fondova.

Prema njegovim rečima, plan je da se sa mađarskim Kečkemetom konkuriše kod evropskih fondova za sanaciju tog zemljišta u Subotici i nekadašnje ruske kasarne u Kečkemetu, čije je zemljište takođe zagađeno.

Član Gradskog veća zadužen za privredu Nebojša Daraboš najavljuje da će razvoj ove nove zone biti definisan i kroz buduću Strategiju razvoja sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Subotici.

"'Zorka' je jedan od elemenata toga i ne treba bežati od nje zato što je više ili manje zagađena. To je prostor koji postoji u ovom gradu, za koji grad može da preuzme odgovornost, može da ga sanira i treba da ga iskoristi zato što njegova lokacija i ostale stvari na tom prostoru govore da to može biti uspešna zona", smatra Daraboš.

On naglašava da je jedna takva zona potrebna i iz razloga što se veliki broj malih i srednjih preduzeća nalazi po stambenim zonama širom grada.