"Bežimo" od mesa zbog besparice, ne zbog kancera

Tu namirnicu ionako kupujemo na dekagrame pošto za veće količine jednostavno nemaju novca.

Ne treba ni podsećati na to da su prosečne plate u Srbiji na začelju Evrope, a koliko para toliko i...

Naime, i pored ustaljenog mišljenja i verovanja da je Srbija zemlja mesa, čvaraka i slanine, statistika pokazuje drugačije činjenice, koje potvrđuju da građani Srbije jedu sve manje mesa i sve više zaostaju za potrošnjom država Evropske unije.

No, ne potvrđuje samo statistika potrošnje hrane u Evropskoj uniji da loša ekonomska situacija utiče na sve manje konzumiranje mesa, pogotovo onog crvenog i kvalitetnog, već potvrda za to stiže i iz Organizacije UN za hranu i poljoprivredu FAO, gde se analizira ishrana 174 države. Po podacima FAO-a, prosečan dnevni unos kalorija po osobi u svetu iznosi 2.870, a u Evropskoj uniji je znatno veći i iznosi 3.416. Dok je taj odnos kod biljnih proizvoda u svetu ujednačen, kod mesa je on u korist EU veći gotovo dva puta. Po objašnjenju ekonomiste Miroslava Zdravkovića, Srbija je na 100. mestu među 174 zemalja s 2.724 kalorije po osobi dnevno, u čemu je 2.080 biljnog i samo 644 životinjskog porekla.

"U odnosu na svetski prosek, prosečan građanin Srbije unosi 5,1 odsto manje kalorija, pri čemu biljnih 11,9 odsto manje, a onih životinjskog porekla čak 26,8 odsto manje", objašnjava Zdravković.

Albanci se hrane kaloričnije od Srba, dodaje, ali i jedu zdraviju hranu. Zdravković navodi da albanski pokazatelji ukazuju da stanovništvo te države više jede pirinač, maslinke, povrće, paradajz, voće, grožđe, govedinu, piletinu i mnogo više mlečnih proizvoda, dok se u Srbiji više jednu prasetina, otpaci od mesa, gotovo tri puta više konzumiraju alkoholna pića, šećer i zaslađivači i žitarice.

Član Odbora SANU za selo Branislav Gulan ističe da je potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka u Evropskoj uniji.

"Po stanovniku u Srbiji se godišnje troši 15,4 kilograma svinjskog mesa, dok je u EU taj prosek 32 kilograma. Prosečno stanovnik Srbije godišnje potroši 56 litara mleka, a u EU to je 100 litara, dok je najveća razlika kod putera: u Srbiji 200 grama, dok je godišnja potrošnja u EU između četiri i pet kilograma. Koliko nam je životni standard nizak pokazuju i podaci o učešću hrane u ličnoj potrošnji: nažalost, po tome smo na evropskom vrhu jer na hranu trošimo 42,9 odsto ukupnih prihoda", objašnjava Gulan.