"Javni sektor za dve godine manji za 125.000"

To je za RTS izjavio član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

Ove godine smo kao zemlja već dostigli nivo deficita budžeta koji je planiran da se ostvari za naredne dve godine trajanja aranžmana s MMF-om, ocenio je Vučković, povodom uspešno završene druge revizije aranžmana s MMF-om i skrenuo pažnju na oecnu MMF-a da u narednoj godini ne možemo očekivati ovako dobre rezultate po pitanju niskog deficita budžeta. Sledeće godine najveći ekonomski izazovi Srbije biće veći rashodi za kamate u otplati javnih dugova i otpremnine zaposlenima, a uz sve to moraju se povećati rashodi za kapitalne investicije, naveo je Vučković

Kada je reč o racionalizaciji broja zaposlenih u javnoj upravi, Vučković je ocenio da bi do kraja godine trebalo da bude ciljano otpušteno nekoliko hiljada ljudi, mimo prirodnog odliva radne snage zbog odlaska u penziju i napomenuo da bi javni sektor trebalo smanjiti za oko 125.000 ljudi u naredne dve godine.

Komenatrišući ocenu MMF-a da imamo smanjene investicije u kapitalne projekte, Vučković je rekao da su ta ulaganja ubrzana u proteklih nekoliko meseci i treba očekivati njihovo blago ubrzanje u naredna dva meseca, ali ćemo do kraja godine ipak imati neželjene uštede na tom planu i teško ćemo dostići cilj da kapitalne investicije do kraja godine budu preko tri odsto BDP-a, kazao je Vučković.

Vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević podsetio da smo ove godine smanjili deficit budžeta na oko 24 milijardi dinara, a prošle godine imali smo ukupno 122 milijarde dinara, što predstavlja ogromnu uštedu.

Najveća ušteda u budžetu za ovu godinu ostvarena je na smanjenju izdataka za plate i penzije u iznosu od oko 50 milijardi dinara, naveo je Kovačević i dodao da do kraja godine možemo očekivati deficit republičkog budžeta na oko tri odsto BDP-a, uz rast BDP-a od 0,5 do 0,6 odsto.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Pitić ocenio je da je Srbija napravila ozbiljan pomak u konsolidaciji javnih finansija i u naredna dva meseca, do ponovne, treće, revizije aranžmana s MMF-om, ostaje da se vidida li ima prostora za povećanje plata i penzija.

U tih 60 dana mogu se ostvariti pomaci u racionalizaciji državne uprave i javnim preduzećima, pokrenuti model za rešavanje nenaplativih kredita, pojačati finansijska disciplina i smanjiti kašnjenja u javnim plaćanjima na tržištu i to je ono što mogu biti argumenti za razgovore s MMF, naveo je Pitić.

Prema Pitićevim rečima, najjači argument vlade da od MMF-a zatraži odobravanje povećanje plata i penzija, na predstojećoj trećoj reviziji aranžmana, nastavak dosadašnjih pozitivnih pomaka u restrruktuiranju javnog sektora i fiskalnoj konsolidaciji, a najavžnije je da se ojača već uspostavljeno poverenje vlade i MMF-a