Oštro upozorenje: Izbeglice prete ekonomiji Srbije

Najveća bonitetska kuća na svetu je, i pored te ocene, zadržala rejting Srbije na DB5, kojim se označavaju zemlje s visokim rizikom poslovanja, saopštila je bonitetska kuća Rejting, koja zastupa DiB u Srbji i Crnoj Gori.

U izveštaju se navodi da je situacija sa izbeglicama do sada bila pod kontrolom, jer je većina njih brzo prelazila iz Srbije u Mađarsku. Dodaje se da je oko 40.000 izbeglih zatražilo azil u Srbiji ove godine, većinom da bi se odmorili pre nego što nastave svoj put, pa je glavni trošak za Srbiju bio za privremeni smeštaja migranata, ali da preti ozbiljno povećanje troškova zbog promene situacije u Makedoniji i Mađarskoj.

Precizira se da je Makedonija napustila politiku obuzdavanja izbeglica i novopridošlim migrantima izdaje trodnevnu vizu sa kojom mogu da pređu do granice sa Srbijom bez prepreka, dok je Mađarska postavila ogradu na granici prema Srbiji i time zaustavlja migrante u Srbiji.

"Zbog toga brzo raste rizik da će Beograd morati da primi veliki broj izbeglica i to na polutrajnoj ili čak i trajnoj osnovi. Ovakva situacija izaziva povećanje ekonomskih i političkih rizika u Srbiji", smatraju u bonitetskoj kući.

D i B navodi da država finansira smeštaj sve većem broju izbeglih, i to u vreme finansijske krize, a prema zvaničnim podacima, javni dug Srbije je krajem juna iznosio 24 milijarde evra, odnosno 71,8 odsto BDP-a, što je opasno visok odnos za ekonomiju u razvoju i može odvratiti poverioce od ulaganja u Srbiju.

"Priliv izbeglica može izazvati radikalizaciju političkog ambijenta u zemlji, nenaviknutoj na migrante, koja se bori za stvaranje novih radnih mesta za sopstveno stanovništvo. Sve dok vlada ne pronađe način da zaustavi njihov priliv, raste podrška radikalnim strankama koje ne dele vladinu predanost reformama", naveo je DiB.

Sa druge strane, ocenila je bonitetska kuća, na smanjenje ekonomskog rizika utiču devizne rezerve Srbije, koje su krajem juna iznosile 10,3 milijarde evra, što je više nego dvostruko veći iznos minimuma koji preporučuje Međunarodni monetarni fond.

Kao rezultat toga, dodaje se, kompanije koje posluju u Srbiji mogu biti sigurne u puni pristup devizama u doglednoj budućnosti.

DiB ističe i da NBS nastoji da održi opštu stabilnost između dinara i evra u odnosu od oko 120 dinara za jedan evro, što znači da se pad vrednosti evra odražava i na pad vrednosti dinara, zbog čega srpski izvoz postaje konkurentniji na tržištima izvan zone evra, što donosi dodatne devizne prihode.

Bonitetska kuća podseća i da je u julu američki Kongres obnovio status Srbije kao privilegovanog trgovinskog partnera pod Opštim sistemom preferencija, što ukazuje na napredak vlade u obnovi međunarodnog ugleda Srbije. Srpske kompanije moći će da izvoze više od 5.400 proizvoda u SAD bez carine, uključujući industrijske proizvode, hemikalije, rude, neke poljoprivredne proizvode i druge, kao što su nakit, tepisi.

Ističe se da je glavni nedostatak tog programa rok, jer date privilegije traju do 2017. godine, nakon čega ih Kongres, teoretski, može pustiti da isteknu. Tako će nove tržišne mogućnosti najviše zavisiti od percepcije Kongresa o tome da li Srbija nastavlja da sprovodi političke promene.

Rejting koji DiB dodeljuje nekoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.