Banke od oktobra spremaju iznenađenje

Između ostalog, među tim novinama je to da će na tržištu Srbije zaživeti elektronski novac, a samim tim će i usluge trovine tim putem biti dostupnije i sigurnije nego do sada.

Takođe, biće moguće uplate i islate u devizama, a platnim prometom više se neće baviti samo banke i pošta, već će to moći da čine i druga pravna lica - ako ispune uslove. U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da stari a još uvek važeći Zakon o platnom prometu nije predstavljao odgovarajući osnov za razvoj tržišta platnih usluga, niti je bio oslonac relanom sektoru. Zato je NBS i predložila donošenje Zakona o platnim uslugama.

Taj akt je usvojen koncem prošle godine zajedno sa izmenama i dopunama pratećih zakona koji omogućavaju njegovu primenu. Po oceni centralne banke, time je stvoren moderan pravni okvir za pružanje platnih usluga i izdavanje elektronskog novca u Srbiji.

Narodna banka Srbije je, kako se pojašnjava, ovim propisom želela da poveća konkurenciju, zaštiti korisnike, te prilagodi nacionalni platni sistem modelima i pravilima koji se primenjuju u EU. Na taj način svi učesnici u prometu dobiće sigurno i transparentno poslovanje.

Predviđeno je uvođenje hibridnih institucija koje će sem pružanja platnih usluga moći da se bave i drugim delatnostima. Pored uvođenja elektronskog novca uređuje se i njegovo izdavanje. Uspostvaljen je pravni okvir za poslovanje i nadzor nad platnim sistemom i smanjeni su rizici.

Nadzor nad poslovanjem imaće NBS a tu je uključen i rad javnog poštanskog operatera, odnosno dela Pošta Srbije koji se bavi platnim prometom. Takođe, uvodi se i jedinstveni regisatar računa svih fizičkih lica.

U svakom slučaju, banke su obavezne da poslovanje usklade sa novim zakonom i da do 1. septembra dostave klijentima predlog novog ugovora. Otuda i pisma u poštanskim sandučićima ili obavešptenja poslata elektronskom poštom. I ne samo to, nego su banke dužne da upoznaju klijente u filijalama ili na Internet prezentacijama sa novinama koje slede.

S druge strane, da bi klijenti bili što zaštićeniji, oni imaju pravo da raskinu ugovor sa bankom u roku od tri meseca od početka primene Zakona.

Jedno od pitanja koja se sada postavlja je u to koji su to novi akteri koji ulaze na domaće finansijsko tržište? U NBS objašnjavaju da će od oktobra privredna društva moći da se bave pružanjem platnih usluga. To podrazumeva rad sa novčanim doznakama, prenos sredstava na platne račune, izdavanje platnih instrumenata uključujući i platne kartice i sve druge usluge koje su do sada bile vezane samo za banke i poštanskog operatera.

Naravno, podrazumeva se da će ovi novi akteri pre nastupa na tržištu morati da ispune određene uslove da bi dobili licencu. U prvom redu moraće da imaju početni kapital od 20.000 do 125.000 evra u dinarskoj pritivvrednosit. Od visine te sume zavisiće i broj i nivo platnih usluga koje će moći da pružaju.

Nadzor i dalje ostaje u rukama NBS, što znači da će centralna banka voditi dva registra - i tih platnih institucija i elektronskog novca, kao i javnu knjigu o tome, i ona će biti dostupna na Internet prezentaciji NBS od 1.oktobra.

Jedna od bitnih novina odnosi se na primanje novca iz inostranstva, jer je decembra prošle godine donet i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, čime je i on usklađen sa Zakonom o platnim uslugama.

Primena takođe počinje 1. oktobra, a nove odredbe će omogućiti da građani brže jednostavnije i efikasnije obave devizna plaćanja, odnosno da primaju novac ne samo preko banke kod koje imaju otvoren devizni račun već i preko platnih institucija i pošta. Drugim rečima, na više mesta će moći i da šalju i da primaju novac iz inostranstva.