Penzioneri: Nećemo 2 - 3%, već što je oteto

To su zaključili učesnici tribine "Zaustavimo pravno i ekonomsko nasilje nad penzionerima i strim licima", koju je organizovalo Udruženje sindikata penzionera Srbije.

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević naglasio je da se prema našem Ustavu dostignut nivo ljudskih prava, a pravo na penziju je jedno od njih, ne može smanjivati, pa je stoga zakon kojim su smanjene penzije u suprotnosti sa Ustvom.

Prema Evropskoj socijalnoj povelji, dostignuti nivo socijalnih prava takođe ne sme da se smanjuje u nekoj zemlji, a Srbija je upravo to učinila iako je 2009. godina ratifikovala tu povelju, istakao je on.

Prema njegovim rečima to što su nekima penzije smanjene više a nekima manje predstavlja diskriminaciju, a ona je takođe zakonom i Ustavom zabranjena.

Pored smanjenja penzija, onemogućeno je i usklađivanje penzija dva puta godišnje, jer je zakonskim izmenama rešeno da se penzije isplaćuju u skladu sa zakonima o budžetu.

Potpredsednica Udruženja sindikata penzionera Srbije Marija Todorović istakla je da sve zemlje u Evropi imaju problema sa isplatom penzija ali nijedna druga nije pribegla ovako teškim merama kao naša.

Ona je naglasila da penzioneri ne pristaju na bilo kakvo povećanje penzija od dva ili pet procenata, kao što se to ovih dana najavljuje, već traži da im se vrati oduzeto.

Oni, takođe, traže od Ustavnog suda da se izjasni o inicijativi koju su pre skoro godinu dana podneli tom sudu za ocenu ustavnosti zakona kojima su smanjene penzije.

Todorović je zatražila da država poštuje i konvecije Međunarodne organizacije rada i UN o brizi o starima i ukazala da bi nadležni trebalo da se zamisle nad činjenicom da je ove godine za prvih šest meseci u Srbiji umrlo 20 odsto više penzionera nego u isto vreme prošle godine.

Ona je naglasila da je 2001. godine prosečna penzija iznosila 74 odsto prosečne plate dok je danas taj odnos oko 52 procenta.

Predsednik SO Savski venac i narodni poslanik Dejan Kostadinović rekao je da je pvoećanje poreza na imovinu veliki problem koji je u velikoj meri opteretio standard stanovništva.

On je ukazao da nije tačno da sve zemlje imaju porez na imovinu, jer ga, primera radi Nemačka i Hrvatska uopšte nemaju, a neke zemlje ga imaju samo za luksuz a ne za stanove od 50 ili 60 metara kvadratnih u kojem žive dve ili tri generacije.

Kostadinovć je istakao da je predložio izmene zakona kojima bi se porez na imovinu za ovu godinu ostavio na nivou prošlogodišnjeg, jer ako su plate i penzije smanjene onda ni porez ne bi trebalo da se povećava.

Takođe, on je predložio i da se porez na imovinu ne plaća do 25 metara kvadratnih po članu domaćinstva ukazavši da je takođe nelogično da na tržištu cena kvadratnog metra konstantno raste a porez na imovinu se iz godine u godinu povećava.