"Nema magičnog štapića za loše kredite"

Iz Centralne banke Srbije navode da je bankarski sektor siguran, dok iz Ministarstva finansija poručuju da će efekti ove strategije i rešavanje ovih kredita uticati i na smanjivanje troškova banaka, pa time i na kamatne stope.

Problematični krediti u Srbiji vrede 3,7 milijardi evra.

Vodeće na listama za prinudnu naplatu uglavnom su firme srpskih biznismena. Zaduživanje po najpovoljnijim uslovima ili hipoteke na nekretnine procenjivane višestruko više od tržišne vrednosti samo su neki od razloga koji su pod katanac odveli pojedine srpske banke.

“Aktivnosti koje su predviđene odnose se na unapređenje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, uklanjanja poreskih prepreka za otpis nenaplativih potraživanja, unapređenje u domenu sudskog i vansudskog restukturiranja i stečaja, izvršenja kao i pitanja procene vrednosti založene imovine. Pored toga, povećaće se kapaciteti i stručnost sudova ali i državnih institucija kao poverilaca u postupcima restrukturiranja”, naovde u Ministarstvu finansija.

Problematični krediti napravili su veliko zagušenje u finansijskom sektoru, kaže urednik portala Kamatica Dušan Uzelac pa je bila potrebna reakcija države.

“Ova strategija treba da relaksira aktivnosti, prosto da pojednostavi ceo proces da ako neko duguje da se brže dođe do realizacije. Šta to konkretno znači? Da se ako ima imovine zapleni, da se zapleni po rešenom postupku da se ona ponudi na prodaju ali i ta ponuda na prodaju do sada je bila aktivna ali opet kažem recimo konkretno morao je da se plati i porez na taj dug. I na recimo otpis duga trebalo je da se plati porez“, kaže on.

Za sprovođenje nekih mera kao što je uklanjanje poreskih prepreka predviđen je rok već do kraja godine, dok će recimo za osposobljenost sudova da upravljaju postupcima stečaja biti potrebno mnogo više vremena.

“Ne postoji magični štapić koji će to rešiti odjednom ovo je jedna u nizu aktivnosti koje su dobrodošle u tom smislu naredna je recimo zakon o ličnom bankrotu koji će opet rešiti taj problem i sve su to problemi preduzaženih bilo građana bilo privrednih subjekata koji bez ovakvih infrastrukturnih stvari nemaju nikakvo rešenje u perspektivi”, kaže Uzelac.

Ovo pitanje obaveza je i koju Srbija ima prema dogovoru sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD.

Uprkos tome u NBS tvrde da je bankarski sektor stabilan.

"Ključne oblasti koje su sadržane u Akcionom planu odnose se na unapređenje u oblasti supervizije banaka, sa akcentom na regulatorni okvir za tretman restrukturiranih potraživanja i na unapređenje procesa upravljanja lošom aktivom u bankama”, navode iz NBS.

“Pored toga, fokus će biti i na unapređenju primene računovodstvenih standarda u bankama, na objavljivanju podataka od strane banaka, kao i na podršci adekvatnijoj proceni vrednosti nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja kredita", dodaju iz Centralne banke.