Država počela obračun, nema rada u podrumu

Prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, među onima koji posluju nelegalno uglavnom su najčešće "manufakture" za proizvodnju tekstilnih proizvoda, koje rade u stanovima, kućama, podrumima, i pomoćnim i povezanim objektima, i "na crno" zapošljavaju radnike, uz to krivotvoreći zaštićene robne marke legalnih privrednih subjekata.

Potom, i prodaja falsifikovanih proizvoda u iznajmljenim stanovima, stomatološke ordinacije u stanovima, klanice, mesare, domovi za negu starih lica, prodaja robe neprehrambenog tipa, organizavanje svadbenih proslava i slično. Primenom zakona o inspekcijskom nadzoru, inspektori će nastojati da stanu na put najpre takvim delatnostima, a posebno šljunkarama koje, takođe, uglavnom posluju nelegalno, a utiču na životnu sredinu i zdravlje građana, kao i pekarama, mesarama i objektima u kojima se prodaje hrana.

Ministarka Kori Udovički naglasila je da će fokus inspektora biti one delatnosti koje se sumnja da ugrožavaju zdravlje i građana i životnu sredinu.

Takođe, ističe da je cilj pre svega zaštita građana, a ne kažnjavanje onih koji su na rubu egzistencije i koji se na razne načine dovijaju i snalaze da prežive.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru, koji je usvojen u aprilu ove godine, predviđeno je i ovlašćenje i dužnost svake inspekcije da u svojoj oblasti nadzora obavlja nadzor nad neregistrovanim subjektima i primenjuje prinudne inspekcijske upravne mere prema njima.

Takođe, podrazumeva se da će obaveza svake inspekcije ubuduće biti da reaguje i kada primeti da se ne poštuju propisi u drugim delatnostima koje nisu u okviru njene nadležnosti.

U takozvane “neregistrovane subjekte” spadaju oni koji izbegavaju plaćanja poreza, što nanosi štetu za budžet, zatim oni koji ne poštuju prava potrošaca i radnika, ne vode računa o bezbednosti radnika, nisu upisani u odgovarajući registar koji vodi Agencija za privredne registre.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je teško proceniti tačan broj onih koji u Srbiji posluju nelegalno, ali da se procenjuje da ako je budžet Srbije ostećen za više od 30 odsto usled sive ekonomije, odnosno zato što se ne plaćaju dažbine državi, pretpostavlja se da je toliki broj i onih koji posluju neprijavljeno.

“Takve usluge se kreću od pojedinca koji daju usluge u raznim domenima, pa sve do malih proizvođača”, kazao je Atanacković.

Prema njegovim rečima, ako postoji veliki broj nezaposlenih, pretpostavlja se da veliki broj njih pokušava da se snađe. Najčešće su to usluge koje se nude u oglasima, poput vodoinstalaterskih usluga, električnih instalacija, ugradnja klime.

Kako je kazao, uglavnom je reč o uslužnim delatnostima, a kako je situacija specifična, treba imati u vidu da je nekim građanima i njihovim porodicama to jedini način da prežive.

Atanacković je dodao da treba krenuti od kontrole ozbiljnijih “preduzetnika”, odnosno onih koji za rad korste veliku opremu poput šljunkara i onih koji se bave proizvodnjom hrane.

“Treba krenuti od takvih primera, a onda dalje ići ka onima koji su sasvim mali”, kazao je Atanacković.

Inače, inspektori su Zakonom o inspekcijskom nadzoru dobili ovlašćenje da obavljaju uviđaj u stambenom prostoru uz nalog nadležnog suda.

Ministarka Udovički naglašava i da je važna pomoć svih, kao i da se inspektori moraju snalaziti na sve načine da bi saznali gde se to posluje bez poštovanja propisa.

“Postoji život i van dokumenata i papira, i mi taj život moramo da počnemo da prepoznajemo", poručila je ministarka.