Nemaština u Srbiji povećala plus agrara

To je rast od 14 odsto u odnosu na isti lanjski period, izjavio je agrarni analitičar Vojislav Stanković. Rast suficita, međutim, nije posledica većeg izvoza, već pada uvoza.

Vrednost izvoza bila je 1,13 milijardi dolara, što predstavlja pad od 1,1 odsto u odnosu na rezultate iz perioda januar-maj 2014. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 20,9 odsto, naveo je Stanković, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 581 milion dolara je za 12,2 odsto manja od ostvarenog u periodu januar-maj 2014. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,9 odsto, dodao je on.

Kako je objasnio, pad vrednosti uvoza posledica je smanjene agregatne tražnje na domaćem tržištu prehrambenih proizvoda.

"Smanjena kupovna moć domaćih potrošača i smanjena tražnja predstavljaju veću uvoznu zaštitu od postojećih carinskih opterećenja na uvoz", naveo je Stanković.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar-maj 2015. godine su: merkantilni kukuruz u vrednosti od 203,9 miliona dolara, cigarete od duvana (85 miliona dolara), smrznuta malina (84,4 miliona dolara), rafinirani šećer od šećerne repe (41,2 miliona dolara).

Slede semenski hibridni kukruz (39,8 miliona dolara), sveže jabuke (39 miliona dolara), rafinirano ulje od suncokreta (26,5 miliona dolara) i pivo od slada (23 miliona dolara).

U izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 321,3 miliona dolara, sa učešćem od 5,9 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 243,3 miliona dolara i učešćem od 4,5 odsto u ukupnom robnom izvozu.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa ''nekonkurentnih'' proizvoda - sirova kafa (30,2 miliona dolara), banane (18 miliona dolara) i pomorandže ( 13,2 miliona dolara).

Stanković podseća da su najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su, pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine.

Pomenuta tržišta, u periodu januar-maj 2015. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 85,8 odsto, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 51,6 odsto, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 65,4 odsto.