"Povećanje plata i penzija bilo bi pogubno"

On je ukazao da bi vraćanje plata i penzija na raniji nivo moglo da uruši javne finansije i da ih vrati na nivo kada je državi pretila kriza javnog duga.

"Smanjenje plata i penzija je osnov napretka u budžetu, nemoguće je da posle samo šest meseci prestane potreba za tim uštedama i ne bi valjalo da sada izbijamo glavni stub celog programa", istakao je Vučković za Radio televiziju Vojvodine.

On je dodao da naročito ne bi bilo dobro ukoliko bi se to uradilo za potrebe predizborne kampanje pred lokalne i pokrajinske izbore.

"Ljudi treba da znaju da mi, uprkos pozitivnim rezultatima i dalje nismo u plusu. Država i dalje nema dovoljno novca, moramo da se zadužujemo i dalje smo u gubitku", naglašava Vučković.

Saglasivši se da postoje pomaci, da je deficit u budžetu značajno smanjen, Vučković je istakao da je, osim smanjenja plata i penzija, drugi uzrok manjeg deficita u budžetu smanjenje sive ekonomije i povećana naplata javnih prihoda.

Prema njegovim rečima, glavni rizik za uspeh trogodišnjeg programa stabilizacije javnih finansija su javna preduzeća.

"Nema napretka u reformi javnih preduzeća na duge staze, za sada postoje samo planovi o tome. I dalje ne znamo šta će biti s viškom zaposlenih, šta je sa investicijama državnih firmi, da li će EPS sanirati gubitke...", rekao je član Fiskalnog saveta.

Vučković smatra da Vlada Srbije tek treba da počne da radi na reformi državnih firmi, na smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, na sređivanju privrednog ambijenta... i ponovio da su samo gubici Srbijagasa lane "pojeli" sve dobiti budžeta od solidarnog poreza na plate u javnom sektoru.

"Srbijagas je najveća rupa među javnim preduzećima. Prošle godine je koštao državu Srbiju 200 miliona evra. I u budućnosti postoji rizik da će javna preduzeća pojesti sve uštede dobijene smanjenjem plata i penzija", kazao je Vučković.

Štednja u javnim finansijama bila je neizbežna kako bismo preživeli, ali da sledeći korak mora da bude podizanje privrede, upozorio je Vučković.

"Ono što je problematično jeste što nema investicija države, što znači da štedimo tamo gde ne treba. Država treba da ulaže u izgradnju puteva i železničke mreže. Novac za to postoji, kako u budžetu, tako i iz povoljnih kredita", smatra Vučković, koji ocenjuje i da se tu vide neorganizovanost države i propusti.

On je rekao da ni ministri tu ne mogu mnogo da učine, odlaze na gradilišta a tamo nema radnika, kao i da šest meseci nisu spojena dva putarska preduzeća.

Vučković je ukazao da bi negativan uticaj smanjenja plata i penzija na privredni rast trebalo da bude neutralisan upravo javnim investicijama.

Kada je reč o grčkoj krizi i njenim posledicama po Srbiju, Vučković je istakao da veruje da nema razloga za zabrinutost ili paniku kod građana koji su klijenti banaka u grčkom vlasništvu.

"Ne mogu one tek tako da skupe novac i da ga pošalju u Grčku. Propisi Narodne banke regulišu kako banke upravljaju novcem", istakao je član Fiskalnog saveta.

Prema njegovim rečima, mnogo gora posledica grčke krize može biti destabilizacija poverenja investitora, koji bi mogli da počnu mnogo manje da ulažu na ceo Balkan.

"Grčka, čak i da promeni najrigoroznije mere štednje neće moći da vrati ceo dug. S druge strane, vlada u Atini očigldno nije spremna da bude kooperativna. Rešenje će morati da se traži negde na sredini i poverioci će svakako morati da pristanu na neki gubitak, bilo da Grčka ostane u programu ili bankrotira", objasnio je Vučković i podsetio da je Grčkoj pre dve godine već oproštena skoro polovina ukupnog duga.