Aerodrom nudi posao domaćim neimarima

Radovi na najvažnijem projektu - dogradnji fingerskog hodnika C, to jest proširenju terminalne zgrade za 11.000 metara kvadranih, u vrednosti 15,2 miliona evra, treba da počnu već do kraja godine, rečeno je u PKS, gde su domaćim privrednicima predstavljeni projekti na beogradskom aerodromu.

To će biti prva grinfild investicija na Aerodromu u poslednjih dvadesetak godina.

Aerodrom je već započeo investicioni ciklus u planiranoj vrednosti većoj od 20 miliona evra u narednih 12 meseci, a njegov kapacitet će do kraja 2016. biti povećan za oko 40 odsto.

Pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Zoran Ilić je rekao da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podržava takve inicijative i da je to još jedan u nizu koraka koje aerodrom preduzima kako bi pomogao domaću građevinsku operativu.

"Pohvala za aerodrom", poručio je Ilić.

On je kazao da nagli porast saobraćaja na beogradskom aerodromu mora da ispratiti taj trend rast odgovarajućom infrastrukturom i kapacitetima.

Izvršni direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Raša Ristivojević je podsetio da je na aerodromu nedavno otvoren renovirani Terminal 1, čime je već započet investicioni ciklus.

"Zainteresovane su domaće građevinske firme i naša ideja je da, koliko možemo, pokrenemo građevinsku industriju. Imali smo gigante koji su radili u zemlji i inostranstvu i smatramo da ima potencijala i da firme koje su opstale mogu da zadovolje zahteve i rade na aerodromu", rekao je Ristivojević Tanjugu.

On je kazao da Aerodrom sve radi sopstvenim sredstvima, da nema kredite i da želi da rade domaće firme.

Sekretar Udruženja za građevinarstvo PKS Viktor Kobjerski je rekao Tanjugu da se Komora uključila u te projekte i da su svi zainteresovani da posao dobiju domaće firme, koje su u teškom položaju.

On je preporučio formiranje konzorcijuma dodajući da imamo velika preduzeća koja mogu da okupe manje.

Savetnik za građevinarstvo predsednika PKS Aca Popović je rekao Tanjugu da je stara ideja da se sve veće i važnije investicije u Srbiji najave domaćoj operativi kako bi mogla da se pripremi i napravi konzorcijume.

On kaže i da projekte treba, gde je to moguće, podeliti na lotove i prilagoditi kapacitetima domaće privrede, kako bi naše firme mogle da nose veći deo posla. Popović je dodao je angažman domaćih firmi na Aerodromu važan, kako bi kasnije mogle da dobiju slične poslove u inostranstvu.