Privatni fond ne bi rešio problem penzija

Prema njegovim rečima, to ne bi nužno dovelo do održivog penzijskog sistema, što su pokazala iskustva brojnih evropskih zemalja.

Kako je istakao, za bolji penzioni sistem neophodni su ekonomski i privredni rast, jer će samo sa ekonomskim rastom buduće generacije moći da izdvajaju više za penzije.

On je, gostujući na RTS-u, rekao da primeri Mađarske i Poljske, koje su uvele obavezne privatne penzione fondove, pokazuju da to rešenje ne dovodi do stvaranja održivog sistema, jer je korist od implementacije tih fondova bila manja od troškova njhovog uvođenja.

Kako je kazao, razvijene države se uglavnom baziraju na penzionom sistemu sličnom srpskom, gde je državni fond obavezni segment, uz dodatne oblike dobrovoljne štednje.

Altiparmakov je naveo da oko 180.000 građana Srbije, odnosno oko 10 odsto zaposlenih, štedi u privatnim penzionim fondovima, što je, prema njegovim rečima, očekivan broj na nivou razvoja na kojem se država nalazi.

"Više od 200.000 ljudi ima i dugoročnu polisu životnog osiguranja, što je adekvatan vid štednje za penziju, a veliki je procenat i štednje u bankama što je, takođe, na neki način štednja za penziju", rekao je Altiparmakov.

On je naveo da u Srbiji postoji minimalna penzija, koja iznosi nešto više od 100 evra te da je i to neki garanat socijalne sigurnosti, i dodao da građani moraju što bolje da se upoznaju sa privatnim fondovima u kojima štede, kako bi videli kolike prinose mogu da ostvare u penziji.