Da li je ugrožen vaš novac u grčkim bankama?

Međutim, iz Narodne banke poručuju da se na srpskom bankarskom tržištu ne dešava ništa vanredno.

Građani, nemojte da brinete, vaš novac nije ugrožen, poruka je Narodne banke Srbije.

Grčke banke koje imaju filijale u našoj zemlji izdvojene su i posluju potpuno samostalno, po srpskim propisima i zakonima.

“Banke su likvidne i solventne što im omogućava da nesmetano i bez eksterne pomoći uredno posluju i obezbede neophodan finansijski servis svojim klijentima”, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Osim toga, kako navode, sa stanovišta domaćeg zakonodavnog okvira banke grčkog porekla se ni po čemu ne razlikuju od bilo koje druge banke koja posluje na srpskom bankarskom tržištu.

“Depoziti u ovim bankama su pođednako bezbedni koliko i u svim ostalim bankama u Srbiji. Ne postoje nikakva ograničenja u raspolaganju sopstvenim sredstvima deponenata i štediša banaka u većinskom grčkom vlasništvu u Srbiji”, zaključuje se u saopštenju.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savic kaže da je bar deo novca srpskih štediša u ovom trenutku siguran.

“Mi imamo onaj zakon koji je usvojen za vreme ekonomske krize da država garantuje sve štedne uloge do 50 hiljada evra. Mogu biti u problemu ljudi koji imaju veže iznose od tih 50 hiljada evra, ako se ne daj bože nesto loše desi”, istakao je Savić.

Dok iz Beograda stižu umirujuće reci, u Grčkoj vlada potpuna neizvesnost.

Novinar B92 Milan Pavićević smatra da je odluka grčke vlade izazvala veliko uznemirenje među građanima Grčke.

“Oni koji su najuznemireniji su grčki penzioneri od kojih većina nema platne kartice i oni ne mogu da podignu svoje penzije. Ipak, ono što je važno za sve domaće, ali i sve druge turiste koji dolaze u Grčku na letovanje je da se ova odluka grčke vlade ne odnosi na njih. Oni će moci da podignu sa bankomata novca koliko god žele, ali je veliko pitanje i da li će biti toliko gotovine u bankomatima koliko njima treba”, ističe Pavićević.

Iako je novac srpskih građana, prema zakonu, siguran u grčkim bankama u našoj zemlji, profesor Savić kaže da bi upravo sami građani mogli ceo sistem da poljuljaju, ako bi počeli naglo da podižu novac.

“Ta psihoza i psihološka očekivanja su za vreme ekonomske krize uvek najgora. Ako to bude imalo masovniji karakter, bojim se da onda neki ljudi, odnosno neke grčke banke mogu biti u problemu. Zato što to znači da bi njihova likvidnost vrlo brzo padala”, ističe Savić.

U Srbiji, četiri banke u grčkom vlasništvu drže sredstva vredna oko četiri milijarde dolara, odnosno 14 odsto ukupnih bankarskih sredstava.

"Bez direktnih negativnih mera grčke krize"

U ovom momentu ne treba očekivati direktne negativne efekte grčke krize na zemlje u okruženju, pogotovo ne u Srbiji gde su banke iz Grčke posebna pravna lica, a ne filijale grčkih banaka, izjavio je Tanjugu profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

Negativni efekti grčke krize u Srbiji mogući su jedino preko depresijacije deviznog kursa, usled pada poverenja investitora prema evru i prema našem regionu, kao u vreme krize javnog duga u Grčkoj 2010. godine, ocenio je Šoškić i dodao da su mogući neynatni negativni efekti preko smanjenja obima trgovinske razmene dve zemlje.

Banke u Srbiji čiji su osnivači grčke finansijske institucije, po pravilu su nezavisna pravna lica i posluju po domaćim propisima, imaju osnivački kapital, kapitalnu adekvatnost, rezervacije za gubitke i imaju likvidnost koja je bitno različita od njihovih matica, objasnio je Šoškić, inače bivši guverner NBS.

Njihove matice u Grčkoj zavise od kredita za likvidnost koji dolaze od Evropske centralne banke, posredstvom Centralne banke Grčke, a banke u Srbiji kredite za likvidnost mogu dobiti od NBS, ako zatreba, tako da je to potpuno odvojen sistem obezbeđivanja likvidnosti, objasnio je Šoškić.

Čak i kada bi se desio neki nepovoljniji scenario po domaći bankarski sistem, NBS uvek ima razrađene mere kontrole i smanjivanje negativnih efekata na domaći finansijski sistem, objasnio je Šoških i dodao da su te mere razrađene još 2010. godine, kada je on bio guverner NBS.

"Siguran sam da ljudi u NBS vode vračuna o likvidnosti svih banaka, pa i onih koje vode grčki osnivači i ne smemo zaboraviti da sve banke u Srbiji imaju osigurane depozite kod državne Agencije za osiguranje depozita do nivoa od 50.000 evra po jednom štednom računu", naglasio je sagovornik Tanjuga.

Prema njegovim rečima, najgore je reagovati panično, na osnovu nekih glasina, jer to može prenaglasiti krizu koja se inače ne bi desila i onda to može proizvesti nepotrebnu štetu.

Što se tiče daljeg odvijanja krize u Grčkoj, Šoškić je rekao da se neće nešto dramatično odvijati za dan ili dva dana, već će se kriza odvijati i objasnio da, ukoliko Grčka ne izmiri dug poveriocima, to neće automatski značiti bankrot, jer će do tog čina proteći određeno vreme.

U ovom momentu ne treba očekivati direktne negativne efekte grčke krize na zemlje u okruženju, pogotovo u Srbiji gde su banke iz Grčke posebna pravna lica, a ne filijale grčkih banaka, smatra Šoškić.

"Efekte grčke krize možemo očekivati preko trgovinske razmene sa tom zemljom, mada ne velike", kazao je Šoškić i podsetio da u vreme krize javnog duga u svetu, 2009. godine, efekti krize u Srbiji su se osetili preko depresijacije kursa i tada je opalo poverenje investitora prema evru i prema našem regionu.

"I na jedno i na drugo je osetljiva Srbija i može doći do pritiska na riziko premiju (rizik zemlje), odnosno, na rast kamatnih stopa na deviznom tržištu i to je nešto što potencijalno može da se desi ukoliko tržište u svetu bude reagovalo nervoznije", objasnio je Šoškić.

Od prvog talasa krize javnog duga u Grčkoj do danas, međunarodno finansijsko tržište je evoluiralo i zbog toga Soškić veruje da su se mnogi pripremili za takvu mogućnost i da će u današnjoj situaciji biti manje ishitrenih poteza i potencijalne štete, nego 2010. godine.