Šta kaže EU na Dačićevu kritiku?

Evropska komisija je predočila da ne može komentarisati u medijima prenetu kritiku šefa srpske diplomatije Ivice Dačića zbog toga što su zvaničnici Evropske unije navodno nudili Rusiji da se preko Bugarske, Rumunije, ;Slovačke i Mađarske izgradi gasovod "Istočni prsten" kojim bi bila zaobiđena Srbija.

Dačić je rekao da su mu to preneli ruski zvaničnici na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. On je podvukao da je "toliko licemerje nezamislivo", i da, "ako je to tačno, onda zaslužuje veoma ozbiljne razgovore sa Evropskom komisijom o njihovom odnosu prema interesima Srbije i građanima Srbije".

Na molbu da se osvrne na ovu izjavu Dačića, Ana Kaisa-Itkonen, portparolka evropskog komesara za energiju Arijasa Kanjetea, agenciji Beta je odgovorila da što se tiče te, kako tvrde mediji, date izjave šefa srpske diplomatije, "Evropska komisija ne komentariše osvrte prenesene u sredstvima informisanja".

Ana Kaisa-Itkonen je naglasila da Evropska komisija s državama EU vodi pregovore o energetskoj politici i infrastrukturi za Jugoistočnu Evropu s ciljem da se dodatnim pravcima i izvorima energije, kao i dogradnjom infrastrukture te zemlje povežu i obezbedi im se snabdevanje gasom.

Portparolka evropskog komesara za energiju je istakla da će u tom cilju, a "u sklopu strategije Energetske unije EU, biti održan skup visoke radne grupe za gasno povezivanje srednje i jugoistočne Evrope (CESEC) 10. jula u Dubrovniku i Srbija je pozvana na taj sastanak".

Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, već učestvovala na sastancima stručnjaka ove radne grupe članica EU iz srednje i jugoistočne Evrope, a Evropska komisija je potvrdila da Strategijom Energetske unije za zemlje tog regiona, uključujući Srbiju, treba da se obezbedi snabdevanje gasom iz tri izvora, pri čemu se, međutim, prvenstvo daje izgradnji Južnog gasnog koridora za nabavku gasa iz Azerbejdžana, Srednje Azije, Kipra i Izraela.

Evropska komisija je dosad bila uzdržana prema izgradnji gasovoda Turski tok za prenos ruskog gasa do tursko-grčke granice, potom i preko Makedonije i Srbije u Mađarsku, ali je dogovorom o izgradnji "Istočnog prstena" predočeno da bi se njime prenosio gas iz raznih izvora, uključujući Rusiju.

Kako su ranije agenciji Beta preneli evropski diplomatski izvori u Briselu, mada bi ta nova infrastruktura za dotok gasa iz raznih izvora zaobilazila Srbiju, izgradnja srpsko-bugarske gasne veze omogućila bi dotok izvesne količine gasa u Srbiju i preko tog novog gasovoda.

Mogući izvori gasa za Istočni prsten bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija.

Dačić je, prema medijskim izveštajima, posle razgovora s predsednikom Upravnog odbora Gasproma Aleksejem Milerom, naglasio da ponuda da se zaobiđe Srbija toliko licemerje od funkcionera u Briselu kakvo nije mogao ni da zamisli, jer su oni bili glavni koji su učinili sve da propadne projekat Južni tok.

"Generalno, kada ruski gas treba da ide za Srbiju, to je onda politički problem, a kada treba da ide u zapadnu i severnu Evropu, onda je to ekonomija koja nema veze s politikom", predočio je Dačić.

Srpski ministar je naveo da dogovor Rusije i Grčke o izgradnji deonice Turskog toka nagoveštava da bi budući gasovod trebalo da ipak ide i preko Makedonije i Srbije do ;Mađarske i Austrije.

Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić je takođe izjavio da Srbija i EU nemaju alternativu snabdevanju ruskim gasom, a da ideja da evropski gasovod zaobiđe Srbiju, pokazuje stav Evrope prema njoj.

Novi gasovod "Istočni prsten" kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku mogao bi da počne da se gradi 2018, proizlazi iz dogovora tih zemalja potpisanog u Rigi krajem maja.